ИБРОВАЦ Миодраг – историчар књижевности, књижевни критичар и преводилац (Горњи Милановац, 6. IX 1885 – Београд, 21. VI 1973). Основну школу и гимназију је учио у разним местима у Србији, а француски језик и српску књижевност студирао је на Универзитету у Бгду (1905-1907). Био је суплент у Нишу (1907-1911) и професор у Бгду (1911-1913). Затим је вршио дужност секретара Министарства просвете (1913-1914), био аташе за штампу у Софији (1915), шеф групе и професор избеглим српским ђацима у Француској (1916-1918), професор југословенске књижевности у Школи за источне језике у Паризу (1918-1922), шеф Просветног одељења у Паризу (1920), ванредни (1924-1928) и редовни професор (1928-1941, 1945-1956) Филозофског, касније Филолошког факултета у Бгду. Аутор је обимне, савесно израђене и данас у науци веома цењене докторске дисертације „José-Maria de Heredia“ (Париз 1923). Састављач је, и добрим делом преводилац антологије на француском језику, југословенске поезије XIX и XX столећа (Anthologie de la poèsie yougoslave des XIXe et XXe siecle (Париз 1935). Од осталих, посебно објављених дела најзначајнија му је исцрпна студија Claude Fauriel et la fortune européenne des poèsies populaires grecques et serbes (Париз 1966). Сарађивао је студијама, огледима и приказима из француске, југословенске и упоредне књижевности у „Српском књижевном гласнику“ (1905–1907, 1912–1914, 1921–1922), „Monde slave“ (1917), „Правди“ (1924), ЛМС (1925–1939), „Новој Европи“ (1928), „Вечерњој пошти“ (1928), „Страном прегледу“ (1929, 1933, 1935), „Политици“ (1932), „Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор“ (1932, 1938), „Прилозима проучавању народне поезије“ (1937), „Зборнику Филозофског факултета у Београду“ (1955), „Славистичној ревији“ (1957), „Живим језицима“ (1958), „Аналима Филолошког факултета у Београду“ (1970). Једно време је уређивао „Српски књижевни гласник“ и био оснивач и уредник „Страног прегледа“ (1929-1941). Написао је знатан број предговора преводима француских текстова на наш језик. Одржао је преко 100 предавања из француске и југословенске књижевности како у земљи тако и у иностранству (Француска, Чехословачка, Румунија, Грчка, Шведска). За почасног доктора Универзитета у Дижону изабран је 1938. У току Другог светског рата био је новембра 1941. затворен као талац на Бањици. Преводио је са француског Паскала и Алфонса Додеа, а са бугарског Елина Пелина. Превео је на француски Лазарево васкрсење (La Résurection de Lazare) Ива Војновића. У СНП је 1921. изведен његов превод Буридановог магарца (L’Ane de Buridan, 1909) Робера де Флера и Гастона де Кајавеа.
ЛИТ: Д. З. Милачић, Миодраг Ибровац, Жозе Марија де Хередија, Српски књижевни гласник, 1924, књ. XLXI, св. 7, с. 550-553; М. Стојановић, Наше песме на француском језику, Гласник Југословенског професорског друштва, 1935-1936, св. 7, с. 663-665; Љ. Петровић, Антологија југословенског песништва XIX и XX века од Миодрага Ибровца, у сурадњи с гђом Савком Ибровац, Правда, 1936, бр. 11.231, с. 7; (И) Х(ергешић), Ибровчева антологија наше поезије на француском језику, Обзор, 1936, бр. 53, с. 1-2; С. Ибровац, М. Симоновић и Л. Ст. Павловић, Библиографија радова Миодрага Ибровца и написи о Миодрагу Ибровцу, Анали Филолошког факултета у Београду, 1968, с. 15-28; М. Д. Савић, Академик Миодраг Ибровац (1885-1973) – Човек, професор, научник, Радови Симпозијума о југословенско-румунским узајамностима (Панчево, 28. IX – 1. X 1972), 1974, с. 31-40.
С. А. Ј.