ИБЗЕН Хенрик (Henrik Ibsen) – норвешки драмски писац (Скиен, 20. III 1828 – Осло, 23. V 1906). Потекао је из трговачке породице. Једно време је био апотекарски помоћник, али је убрзо отишао у Осло са намером да заврши школовање, да матурира, али у томе није успео. У НП у Бергену је све до 1857. радио као редитељ и драматург. Следе функције уметничког директора у Норвешком позоришту у Ослу и уметничког саветника у театру „Осло“. Након непријатности око комедија љубави напустио је Норвешку у пролеће 1864, отишао у Италију и живео у Риму до 1868, када се преселио у Немачку: најпре је живео у Дрездену, а затим у Минхену пуне 23 г., да би се потом вратио у отаџбину, у Осло, али сада као широм Европе признати и цењени драматичар. Његова драматургија је имала огроман утицај на драмске писце у Европи и свету дајући будућем развоју драматургије одлучујуће, револуционарне подстицаје. У његовом делу се налазе корени натурализма и модерног симболизма, затим импресионизма и експресионизма као и егзистенцијализма. Хауптман, Шо, Стриндберг, Ведекинд, Кајзер, Сартр, Ануј и многи други нашли су у његовом делу неисцрпан извор надахнућа. Највише успеха је постигао својим друштвеним драмама, где се показао као оштар критичар грађанског друштва. Био је снажна личност, одличан познавалац психологије, позоришта и сценских закона. О високом моралу овог човека сведочи и његова изјава: „Свако носи свој део одговорности и сукривице за друштво којем припада“. Написао је велик број драмских дела, а најзначајнија су: Ратници на Хелголанду (Hærmændene på Helgeland, 1858), Комедија љубави (Kjærlighedens komedie, 1862), Претенденти на престо (Kongs-Emnerne, 1863), Бранд (Brand, 1866), Пер Гинт (Peer Gynt, 1867), Савез младежи (De unges Forbund, 1869), Стубови друштва (Samfundets støtter, 1877), Нора (Et dukkhjem, 1879), Авети (Gengangere, 1881), Народни непријатељ (En folkefiende, 1882), Дивља патка (Vildanden, 1884), Росмерсхолм (Rosmersholm, 1886), Жена с мора (Fruen fra Havet, 1888), Хеда Габлер (Hedda Gabler, 1890), Градитељ Солнес (Bygmester Solness, 1892), Мали Ејолф (Lille Eyolf, 1894), Јон Габријел Боркман (John Gabriel Borkman,1896) и Кад се ми мртви пробудимо (Når vi døde vågner, 1899). У СНП су играни следећи његови комади: Нора (1894, 1921. и 1955), Поход на север (1903), Жена с мора (1906. и 1924), Народни непријатељ  (1907. и 1978), Хеда Габлер (1920. и 1984), Јон Габријел Боркман (1932), Дивља патка (1935. и 1951) и Авети (1940).

БИБЛ: Непријатељ пука, Згб 1908; Народни непријатељ, прев. Стеван Предић, Бгд 1921, 1952, 1968, 1969. и 1975; Нора, прев. Милан Шевић, Бгд 1891; Нора, прев. Живојин Вукадиновић, Бгд 1956; Peer Gynt, прев. Јакша Седмак, Згб 1944; Росмерсхолм, прев. Војислав Јовановић, Мостар 1905; Ступови друштва. Нора, прев. Владимир Ковачић, Згб 1948, Бгд 1962. и 1963.

ЛИТ: С. Бајић, Хенрик Ибзен, у: Народни непријатељ, Бгд 1975; Б. Кроче, Књижевна критика као филозофија, Бгд 1969, с. 316-330; П. С. Кохан, Историја западноевропске књижевности, књ. 3, Сарајево 1967, с. 70-141; С. А. Јовановић, Три огледа, Крушевац 1962, с. 7-28; М. Максимовић, Ибзен, Сусрети, 1956, г. 4, с. 516-519; О. Московљевић, Обрачун са Ибзеновим митом,  Живот, 1956, књ. 9, с. 734-738; С. А. Јовановић, Ибзен и ибзеновци, ЛМС, 1953, књ. 371, с. 280-288; М. Матковић, Драматуршки есеји, Згб 1949, с. 69-81; М. Грол, Ибзен на београдској позорници, Српски књижевни гласник, НСад 1936, књ. XLVII, с. 121-134; И. Секулић, Из страних књижевности, Бгд 1977, с. 580; В. Петрић, Стриндберг против Ибзена, Књижевност, 1954, књ. 19, с. 300-314.

Д. Р.