ИЛИЧИЋ Љубиша – драмски глумац, оперски и оперетски певач (Босанска Градишка, 15. VII 1886 – Београд, 3. IX 1959). Потиче из познате глумачке породице, а и родио се у позоришту: његова мајка Милица Врховац, рођена у Сремској Митровици, морала је да прекине представу да би га донела на свет. Отац Фотије, рођен у Чанаду, био је неколико сезона управник путујућег позоришта и један од наших најпознатијих глумаца свога времена. Он му је у првим глумачким почецима највише помогао и био први учитељ. Основну школу похађао је у Чачку, а четири разреда гимназије у Бгду и Шапцу. Прву своју улогу, Јована у Покондиреној тикви, одиграо је у Јагодини 1894. Члан Словенског гледалишча у Љубљани постао је као седамнаестогодишњак у сезони 1903/1904. Од 1904. до 1906. је у Бгду, где га је запазио А. Г. Матош: „Госп. Иличић има, поред опростиве почетничке укочености, све особине претендента за првог љубавника, нарочито мекан, топао тенор, прави момачки орган“ („Самоуправа“, Бгд 22. III 1905). Од 1. II 1906. до 1908. био је у СНП у НСаду, где се 1907. оженио Мициком Десанком Козловић (в), с којом је имао кћер. Потом је врло кратко у НК у Осијеку и поново члан Словенског гледалишча у Љубљани (1908-1910). Ту је учио певање код управника Конзерваторија Матеја Хубада, а глумачку школу у Бечу похађао је 1912/13. Као оперски и оперетски певач ангажован је у Словенском гледалишчу у Трсту 1910/11, а истовремено је (1908-1912) сталан гост на оперској сцени ХНК у Згбу. У сезони 1912/13. је члан Карл-театра у Бечу, где је провео и Први светски рат. После рата па све до 1938. гостовао је у многим угледним европским театрима, највише у Прагу, Берлину, Хамбургу, Минхену, Штутгарту, Бечу, Грацу, Милану, Фиренци и Болоњи. У Прагу се 1919. оженио Татјаном Гехорзом-Најман и отада су живели заједно 40 г. у најлепшој вези. У иностранству је наступао под уметничким именом Луј Илинг (Louis Illing). У међувремену је био члан Опере НП у Бгду 1926/27. и Словенског гледалишча у Љубљани 1927/28. Из иностранства се коначно вратио у земљу и поново је био драмски глумац СНП од 1. VIII 1940. до пензионисања, 1. XI 1950, изузев времена рата, када је био у Дунавском позоришту у Панчеву. У СНП је наставио да игра хонорарно до 1952. Говорио је словеначки, чешки, немачки, италијански и француски. Умро је на путу за бању. Драмски глумац, оперетски и оперски певач, остварио је сасвим особену и изузетну уметничку каријеру не само по врстама позоришног рада којима се бавио, а које се веома ретко стичу у једној личности, него и по другим склоностима којима је обележен његов позоришни пут. У јеку своје оперетске каријере, када је био звезда у свакој представи у којој је наступао, када је пред различитом публиком требало увек брижно чувати свој реноме и одговорити очекивањима везаним уз прослављено име и рекламна обећања која га прате, он је нужно морао усвојити и навику да се у свакој прилици прикаже у пуном потенцијалу својих уметничких способности. Такав је био и при крају каријере, увек на сцени уметнички устрептао, ангажован до краја и пред сваком публиком, пред ђацима и војницима исто онако као и пред одабраним посетиоцима премијера. Но, и мимо тих навика на које су га гониле околности једне специфичне каријере, носио је у себи и изузетно поштовање према уметности којој је све своје снаге посветио и његов отац (чувени Фотије, истрајан и даровит човек којем је наша позоришна историја доделила заслужено лепо место), као и сви чланови ове породице. То је била уметност која га је отхранила, и он је тај хлеб до краја живота ценио са дубоком оданошћу и љубављу. Светлости позорнице доводиле су га у свечано расположење, у спремност да чинодејствује, да служи једном узвишеном позиву. Цео радни век, путујући из града у град, са једне сцене на другу, принуђен да се за кратко време прилагођава различитим ансамблима (а да би то могао, морао се ослонити на потпуно познавање својих улога), навикао је на прецизност и темељност у своме раду, што је задржао до краја своје уметничке каријере, па и онда када се, у старијим г., у СНП, нашао у средини која такву строгу прецизност и ужурбаност није баш нарочито неговала. Зато је он у тој средини деловао помало апартно и по тој својој црти увек спремног и тачног војника своје уметности. Истицао је утицај италијанске глуме на главне фазе свог уметничког развоја: испрва натурализам, касније реализам и, на крају, експресионизам. Б. С. Стојковић је о њему написао:  „Елегантан, лепо грађен, импозантне појаве, врло динамичне природе, емотиван и непосредан, истицао се као оперски и оперетски љубавник. Док је био у пуној стваралачкој снази, певао је доста снажним, тонски врло пријатним тенором, с великим изражајним могућностима, са сигурним и чистим високим регистром, технички дотераним. У последњој деценији уметничког стварања он је сав у психолошкој анализи, врло студиозан, одмерен и довољно складан у изразу помало с призвуком патетичности. Његове веће драмске и карактерне партије изнесене су снажно, надахнуто и глумски ефектно дикцијом у којој је имало и тачног тона и изражајне убедљивости. У карактеризацији ликова био је претежно реалистичан у типичностима, у занимљивим преображавањима и често у добро нађеној масци. Иличић је имао снажан уметнички темперамент, највише дара (са Милком Ранковић) у својој бројној породици“.

УЛОГЕ: Други господин (Народни непријатељ), Ксавијер (Трговина је трговина), Стојановић (Свет), Рап (Лепа Марсељанка), Жалавер (Госпођица Жозета моја жена), Станко (Барун Фрања Тренк), Сељак (Ракија), Дамјан (Смрт мајке Југовића), Жарко (Голгота), Ромео (Ромео и Јулија), Фигаро (Севиљски берберин), Хљестаков, Љапкин-Тјапкин (Ревизор), Пера Сегединац (Пера Сегединац), Пикеринг (Пигмалион), Дундо Мароје (Дундо Мароје), Каварадоси (Тоска), Тремун (Отаџбина), Хенрик (Вештица), Милош (Бој на Косову), Млађи Чесни (Карлова тетка), Леополд (Добио човек орден), Црнац (Низ бисера), Алексеј (Вањушинова деца), Станковић (Пучина), Алфред (Слепи миш), Јован (Љубавно писмо), Мортимер (Марија Стјуарт), Станко (Шаран), Хенрик IV (Хенрик IV), Јукенак (Јукенак), Лацика (Два идола), Шпуре (Најезда), Отац (Мати), Посланик (Вода са планине), Пуковник (Виноградари из Шартреа), Сатин (На дну), Корифеј хора (Антигона), Егеј (Сан летње ноћи), Сима Поповић (Госпођа министарка), Поп (Ђидо), Председник (Ивкова слава), Клеант (Тартиф), Пекљеванов (Оклопни воз), Игнац Глембај (Господа Глембајеви), Џон Пирибингл (Цврчак на огњишту), Генадије Несрећковић (Шума), Мистер Џозеф Џекобс јуниор (Острво мира), Кнез Абресков (Живи леш), Председник фон Валтер (Сплетка и љубав), Кнуров (Девојка без мираза), Верле (Дивља патка), Гајев (Вишњик), Госпар Лукша (Дубровачка трилогија).

ЛИТ: А-м, Србин глумац на љубљанском позоришту, Браник, 1903, бр. 111, с. 3; Игнотус, Сомбор, 24. марта 1906, Браник, 1906, бр. 68, с. 3; А-м, У суботу 11. марта приказана је класична трагедија „Марија Стјуарт“, Слога, Сомбор 1906, бр. 12, с. 3; Критичар, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1906, бр. 5, с. 70; П., Мол, 27. августа 1906, Браник, 1906, бр. 194, с. 3; М., Једно писмо о нашем позоришту, Браник, 1906, бр. 246, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1906, бр. 46, с. 1471; М., Друго писмо о нашем позоришту, Браник, 1906, бр. 251, с. 2; А-м, Српска народна позоришна дружина, Позориште, НСад 1906, бр. 11, с. 110; А-м, Српско народно позориште из Новог Сада, Вечерње новости, Бгд 21. V 1907; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 1907, бр. 71, с. 6, бр. 73, с. 5, бр. 76, с. 5; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 17. X, 22. X, 29. X, 3. XI, 5. XI, 19. XI, 2. XII и 3. XII 1907; (Ј.) Г(рчић), „Смрт Стевана Дечанског“, трагедија у 5 чинова од Јована Стерије Поповића, Браник, 1907, бр. 270, с. 4; (Ј.) Г(рчић), „Марија Стјуартова“, жалосна игра у 5 чинова од Фридриха Шилера, превео Спиро Димитровић Котаранин. Браник, 1907, бр. 278, с. 2; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Карлова тетка“. Шала у 3 чина од Томе Брандона, Браник, 1907, бр. 282, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Шерлок Холмс“, комедија у 3 чина од Фердинанда Бона, Браник, 1907, бр. 285, с. 3; Р., Трговина је трговина, Позориште, НСад 1907, бр. 16, с. 114-115; Ј. Хр(аниловић), Барон Фрања Тренк, Позориште, НСад 1907, бр. 26, с. 159; А-м, Српска народна позоришна дружина, Позориште, НСад 1907, бр. 27, с. 187; А-м, Српска народна позоришна дружина (год. 1907-1908), Позориште, НСад 1908, бр. 1, с. 28; Ст. С. И., У недељу, 24. фебруара, била је премијера нове српске драме, Слога, Сомбор 1908, бр. 9, с. 3; Раул, 18 (31) марта приказана је драма „Вештица“, Слога, Сомбор 1908, бр. 13, с. 3; Јосин (Шандор Рајчић), Српско народно позориште, Невен, Суботица 1908, бр. 5, с. 38, бр. 6, с. 45, бр. 7, с. 53; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Вањушинова деца“, драма у четири чина, написао С. Најђенов, с руског превео г. Максимовић, Браник, 1908, бр. 1, с. 3; Р., „Пучина“, драма у четири чина, написао Бранислав Ђ. Нушић, Браник, 1908, бр. 6, с. 3; Т., „Слепи миш“, комична оперета у три чина, Браник, 1908, бр. 32, с. 3; (Ј.) Г(рчић), „Смрт мајке Југовића“, драмска песма у три певања, написао Иво Војновић, Браник, 1908, бр. 40, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1908, бр. 115, с. 2, бр. 118, с. 3; А-м, Србин уметник код браће Словенаца, Браник, 1908, бр. 169, с. 3; А-м, Србин на љубљанском позоришту, Застава, 1908, бр. 162, с. 3; А-м, Успех госп. Иличића, Застава, 1926, бр. 128, с. 2; А-м, Љ. Иличић међу нама, Застава, 1926, бр. 129, с. 3; А-м, Љубиша Иличић ангажован у Београду, Застава, 1926, бр. 175, с. 2; А-м, Успех Иличића у Београду, Нови Сад, 1928, бр. 26, с. 5; А-м, Успех Иличића у Београду, Застава, 1928, бр. 161, с. 3; А-м, Пошто је завршено ангажовање чланова у Бановинском позоришту почело је спремање репертоара, Дан, 2. VIII 1940; Л. Д(отлић), Г. Љубиша Иличић, наш познати оперски и драмски првак на новосадској сцени, Дан, 12. XI 1940; Л. Дотлић, Луиђи Пирандело: Хенрик IV, Дан, 14. XI 1940; А-м, Реприза „Хенрика IV“ од Луиђи Пирандела, Дан, 22. XI 1940; М. Николић, Пирандело: „Хенрик IV“, Нови Сад, 1. XII 1940; А-м, Пред сутрашњу премијеру „Пере Сегединца“, Дан, 28. I 1941; Л. Д(отлић), „Јукенак“ од Рефиша, Дан, 14. III 1941; Д., Војвођанско народно позориште ће ускоро отпочети са радом, СВ, 11. II 1945; А-м, Војвођанско народно позориште почиње да ради, СВ, 15. III 1945; Др К. Георгијевић, Премијера „Најезде“, СВ, 19. III 1945; М. Лесковац, „Мати“ Карела Чапека, СВ, 14. V 1945; А-м, Свечани концерт Војвођанског народног позоришта, СВ, 28. V 1945; Б. Чиплић, „Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика“, СВ, 13. XII 1945; Б. Ч(иплић), Три актовке, СВ, 1. II 1946; Б. Ч(иплић), „Десант у Норвешку“, СВ, 12. II 1946; Б. Чиплић, Молијеров „Тартиф“ у режији Јурија Ракитина, СВ, 4. VII 1946; А-м, Љубиша Иличић, ВС, 1946, бр. 6, с. 13-14; Б. Чиплић, „Господа Глембајеви“ од Мирослава Крлеже, СВ, 29. XII 1946; Б. Ч(иплић), Дикенсов „Цврчак на огњишту“, СВ, 3. II 1947; Б., „Шума“ од А. Н. Островског, СВ, 25. III 1947; А-м, Премијере, ВС, 1947, бр. 8, с. 6-7; Ј. К., Шоов „Пигмалион“ на сцени Војвођанског народног позоришта, ВС, 1947, бр. 9, с. 9-10; В. Поповић, Дундо Мароје на новосадској позорници, ЛМС, 1948, књ. 362, с. 613; А-м, А. Н. Островски, „Девојка без мираза“, ВС, 1948, бр. 13, с. 55; А-м, „Девојка без мираза“ у извођењу Војвођанског народног  позоришта, СВ, 4. VII 1948; А-м, Подељене су награде драмским уметницима Војводине, НС, 1950, бр. 2-3, с. 1; М. Лесковац, Нушићева „Ожалошћена породица“ и Чеховљев „Вишњик“, НС, 1950, бр. 2-3, с. 2; А-м, Портрети, НС, 1950, бр. 2-5, с. 4; Б. Чиплић, „Вишњик“ од Чехова, ЛМС, 1950, књ. 366, с. 241; В. Поповић, Фестивал војвођанских позоришта у Зрењанину, ЛМС, 1950, књ. 366, с. 313; А-м, Пензионисања у новосадском позоришту, НС, 1951, бр. 2, с. 4; Б. Чиплић, Премијера „Дубровачке трилогије“ у Н. Саду, НС, 1951, бр. 9, с. 2; А-м, Похваљени су најбољи глумци и редитељи, СВ, 26. VI 1951; А-м, Похвале редитељима и глумцима који су се истакли на фестивалу, НС, 1951, бр. 13-14, с. 8; Б. Чиплић, Поводом 5 драмских представа Војвођанског народног позоришта, ЛМС, 1951, књ. 368, с. 114; Др С. Ћирић, Разматрања једног посетиоца, НС, 1952, бр. 37, с. 2; О. Новаковић, Прва премијера у Н. Саду, НС, 1952, бр. 47-48, с. 1-3; А. Ковач, Илија Округић Сремац, ЛМС, 1956, књ. 378, с. 95; Р. Веснић, Љубиша Иличић, НС, 1959, бр. 145, с. 15.

В. П.