ИЛИЋ Александар – драмски писац (Беч, 24. III 1890 – Сремска Митровица, 28. II 1947). Основно и средње образовање стекао је у Бечу, а затим је у Бгду после завршене гимназије студирао чисту филозофију на Филозофском факултету (1913-1914). У Првом светском рату (1914-1917) учествовао је као добровољац. Потом је прешао у Француску, где је уписао студије књижевности (1917-1920) на Сорбони у Паризу. По завршеном школовању вратио се у Бгд, где је неко време био посвећен журналистици и слободном књижевном стварању (1921-1922). У Прагу  је боравио 1925. Аташе за штампу при југословенском посланству у Бечу био је од 1925. до 1929, када је отпуштен из службе. Од 1930. до 1941. радио је у Бгду као чиновник у Министарству иностраних дела, па је поново аташе за штампу у посланствима у Бечу, Букурешту и Паризу, радећи истовремено као редован дописник дневног листа „Правда“ (1930-1937). Други светски рат је провео у Бгду: једно време је био професор на Музичкој академији (1942) за предмет Светско позориште. Југославију је 1945. хтео да напусти; 1946. је покушао да оснује опозициону странку, па је због тога осуђен на 8 г. затвора у Сремској Митровици, где је убрзо и умро. Говорио је немачки, француски и чешки. Писао је песме, оригиналне и преведене, приповетке, романе, путописе, приказе, критике и теоретске огледе о позоришту уопште и објављивао их у листовима и часописима: „Бранково коло“ (1907, 1909), „Српски књижевни гласник“ (1909, 1910, 1914, 1927), „Књижевне новости“ (1914), „Забавник“ (1917), „Епоха“ (1919), „Мисао“ (1920-1924), „Нови живот“ (1923/24), „Comoedia“ (1924), „Раскрсница“ (1924), ЛМС (1926-1928, 1931), „Правда“ (1929-1930, 1932-1934, 1937), „Живот и рад“ (1929, 1930-1932), „Књижевна крајина“ (1931), „Политика“ (1936), „XX век“ (1938). Под псеудонимом Danubiensis издао је неколико политичко-економских брошура (Данашња Аустрија, Бгд 1927; Данашња Немачка и одговорност за светски рат, Бгд 1929; За међубалканску заједницу, Бгд 1930; О Паневропи, Бгд 1930; Данашња Мађарска, Бгд 1931; После мораторијума: Међубалканска банка, Бгд 1931). Као белетриста издао је неколико књига: збирке песама Бог Тај-Та-То (Бгд 1900) и Греси Златоуста (Бгд 1931) и романе Глувне чини (Бгд 1930) и Цигански тестамент (Бгд 1934). Његов поетски роман Глувне чини заступљен је у издању 50 најбољих романа у српској књижевности, а књижевна историја га је сврстала у значајније представнике српског експресионизма између два рата. Његова позоришна делатност започиње премијером лирске драме Са својима (1912) у НП у Бгду. Између два рата он наставља да пише за позорницу; београдско НП му изводи драму Кајање (1924). Затим, у посебним књигама, објављује Бинске преображаје (Бгд 1930) и Кабарет „Код две хемисфере“ (Бгд 1936), као и теоретско дело Светско позориште – увођење (Бгд 1940), не баш успео покушај синтетичког приказа развитка светског позоришта. Поред оригиналних драмских дела, елементе позоришног експресионнзма показује његова врло успешна драматизација романа Ј. Игњатовића Вечити младожења („старинска трагикомедија у 5 слика, с променом“), коју су приказивала позоришта у Скопљу (1930), НП у Бгду (1932. и 1942) и у новосадским театрима СНП (1932) и НПДб (1940). Текст његове драматизације Вечитог младожење Ј. Игњатовића остао је нештампан и налази се у архиви НП у Бгду.

ЛИТ: К. М. Л(уковић), Домаћи аутори. Г. Срђан Туцић и Александар Илић, један непознати, Политика, 30. IV 1912; Р. М., Драме са конкурса („Са својима“ од Александра Илића), Дело, 1912, књ. XIII, св. 2, с. 307-310; А-м, Београдска штампа о „Кајању“ Александра Илића, Comoedia, 1924, бр. 22, с. 12-14; Ж. Милићевић, „Кајање“, Мисао, 1924, књ. XV, св. 107-108, с. 843-846; Ж. В(укадиновић), „Вечити младожења“ у драматизацији Александра Илића, Политика, 21. V 1932; К. Луковић, Драматизација романа. Александар Илић, „Вечити младожења“, Српски књижевни гласник, 1932, књ. VI, св. 4, с. 295-302; С. Петровић, „Вечити младожења“, Мисао, 1932, књ. XXXIX, св. 297-300, с. 176-181; Р. Константиновић, Четири песничка обретенија Александра Илића, Трећи програм Радио Бгда, 1974, бр. 4, с. 185-228; Р. Вучковић, Поетика хрватског и српског експресионизма, Сарајево 1979, с. 301-302; Ј. Деретић, Књижевност између два рата, Књижевна историја, 1980, књ. XIII, св. 50, с. 280; С. Кораћ, Српски роман између два рата (1918-1941), Бгд 1982, с. 229 и 493; Г. Тешић, Библиографија радова о међуратној српској књижевности, Књижевна историја, 1982, књ. XV, св. 57-58, с. 89, 194, 202, 317, 358, 551, 599, 618, 895; С. Костић, Хронолошки подаци о животу и раду, у: Глувне чини, Бгд 1982, с. 243-246.

Ђ. П.