ИЛИЋ Драгослав – преводилац (Београд, 25. X 1889 – Београд, 9. V 1973). Основну школу, гимназију и Филозофски факултет (југословенску и немачку књижевност) завршио је у Бгду. Радио је као суплент у Штипу 1913-1914. За време Првог светског рата као војник је прешао преко Албаније на Крф, а потом је у Француској, најдуже у Кану, био професор избеглим  српским ђацима. После рата је поново у Штипу (1919-1922), па у Крагујевцу и у Ђевђелији (1913-1924). Од 1924. до 1927. предавао је у Првој мушкој гимназији у Бгду. Потом је постављен за начелника Општег одељења Министарства просвете у Бгду. Са тог положаја дошао је за управника НП у Бгду (1933-1935). Као управник је врло успешно сређивао финансијско стање НП, али је допринео и његовом уметничком подизању. Од 1935. до 1941. био је управник Народне библиотеке. После Другог светског рата предавао је у Трећој београдској гимназији а затим је био један од уредника Речника САНУ. Аутор је неколико уџбеника и једне граматике која је дуго била у употреби. Носилац је Легије части. Као преводилац највише се истицао преводима са француског језика. У његовом преводу са немачког и француског језика у НСаду су изведени комади: Осма жена (La Huitième femme de Barbe-Bleu) Алфреда Савоара (1926), Комедија с бисером (Perlenkomödie) Бруна Франка (1930), Топаз (Monsieur Topaze) Марсела Пањола (1930) и Учене жене (Les Femmes savantes) Ж. Б. П. Молијера (1952). Преводио је врло одмереним, правилним и књижевним, а такође и нарочито течним и живим бинским језиком. Његови врло надахнути преводи комедија, и то једне модерне, као што је Пањолов Топаз, и једне класичне, као што су Молијерове Учене жене, добро погађају дух и стил два различита времена, па је стил и лексички, и ритмички, и бински друкчији.

БИБЛ: Молијер, Одабране комедије, превео Драгослав Илић, Бгд 1950.

ЛИТ: М. Богдановић, Молијер, „Учене жене“, превод г. Драгослава Илића, Српски књижевни гласник, 1933, бр. 6, с. 457-459.

Б. С. С.