ИВАКИЋ Јозо – драмски писац, преводилац, драматург и редитељ (Винковци, 18. III 1879 – Загреб 7. VIII 1932). Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а на Филозофском факултету у Згбу је 1902. дипломирао класичну филологију и југословенске књижевности. Радио је као средњошколски професор у Земуну (1901/02), Згбу (1903), Бјеловару (1904), Карловцу (1905-1909), Винковцима (1909-1914) и Ријеци (1914). Драматург и равнатељ Драме у Осијеку био је од 1915. до 1917, када је прешао у Згб, где је најпре био професор Трговачке академије и тајник Друштва хрватских књижевника (1917-1919), а потом, од 1920. до смрти, драматург ХНК, обављајући истовремено и лекторске послове и водећи казалишни архив; упоредо је, од 26. II 1921, у загребачкој Глумачкој школи предавао рад на улози и водио вежбе дисања. Везан за традицију, радњу својих приповедака и романа је смештао у славонско село и градску периферију; писао је и фељтоне и позоришну критику. Уређивао је винковачки часопис „Свјетлост“ (1907-1911), средњошколски лист „Омладина“ (1918) и са А. Милчиновићем „Савременик“ (1920), а сарађивао је у листовима и часописима: „Народни глас“ (1906, 1907), „Хрватски покрет“ (1911, 1913), „Наставни вјесник“ (1912-1913), „Љетопис Ријечке народне читаонице“ (1913), „Хрватска обрана“ (1917), „Народне новине“ (1917, 1918), „Новости“ (1918, 1928), „Ријеч СХС“ (1920), „Казалишни лист“ (1921, 1922), „Талија“ (1922), „Театер“ (1923-1924, 1932). Као драмски аутор писао је дела која су истовремено и комедије карактера и комедије ситуације. У Осијеку и ХНК у Згбу изведени су му позоришни комади: Поуздани састанак, Прослава савеза пјевачких друштава, Иноче, Мајсторица Ружа и Самоборски колодвор, од којих је неке сам режирао. Као филмски режисер опробао се у документарном филму (Биртија, Грешница).  У Н-Оп је 1931. изведен његов комад Врзино коло и исте г. његов превод Шоовог комада Лечник у дилеми. Заједнички превод (са Драгутином Вуковићем) Бертеовог либрета за Шубертову оперету Три девојчице извело је новосадско НП 1922. Исти театар је приказао још два његова превода: Љубомора М. П. Арцибашева (1921) и Вукодлак А. Кане (1925).

БИБЛ: Из нашег сокака, Карловац 1905; Књижевни рад Јосипа Козарца, Карловац 1907; Младост и живот, повијест једне љубави, Винковци 1912; Село и варош, Згб 1912; Књига од жена и љубави, Винковци 1914; Село у хрватској књижевности, Ријека 1914; Јосип Еуген Томић, Згб 1918; Капелан, Згб 1919; Иноче, Згб 1919; Мајсторица Ружа, Згб 1924; Врзино коло, Згб 1931; Славонија, земља племенита, Згб 1936.

ЛИТ: И. Невистић, Јозо Ивакић, Правда, 1932, бр. 226, с. 7; А-м, „Врзино коло“, Југословенски дневник, 1932, бр. 230 и 232, с. 5; А-м, Врзино коло, Казалишни лист, 1933, бр. 3, с. 1-3; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Глас народа, Сомбор 1933, бр. 34, с. 3; С. Батушић, Јозо Ивакић, Комедија, 1936, бр. 1, с. 1; ар. (А. Ројнић), Матинеја у спомен Јозе Ивакића, Обзор, 1936, бр. 21, с. 4; Ж. Мариновић, Јоза Ивакић, Вјесников Квиз, Згб 1991, бр. 600, с. 4.

В. В.