ЈАЦКИЈЕВИЧ Виктор (Wiktor Jackiewicz) – архитекта, пројектант зграде СНП (Лук, Вољин, Пољска, 19. III 1932 – Вроцлав, 5. X 2018). Отац, др Владислав, лекар, мати Хелена рођ. Коротка. Основну школу завршио је у свом родном месту, а гимназију са матуром у Ополу (1949). Студирао је и дипломирао на Архитектонском факултету у Гливицама и стекао титулу инжињера архитектуре. У својој струци магистрирао је 1956. на Архитектонском факултету у Вроцлаву, где је, 1964, и докторирао са тезом – пројектом савременог позоришног објекта. После положеног магистарског испита био је изабран за асистента Архитектонског факултета у Вроцлаву; већ 1957. унапређен је на истом Факултету за старијег асистента, и на том положају остао је до 1965, откада је, до 1968, адјункт (предавач) Архитектонског факултета у Гливицама, где је 1968. изабран за доцента. У исто време је, од 1970. до 1972, био и помоћник директора Института за архитектуру и урбанизам у Гливицама. Добивши неплаћено одсуство, наредне две г. провео је у НСаду као главни пројектант на изради идејног и главног пројекта зграде СНП. По повратку у Пољску, у Гливице, 1974, поред рада на својој катедри на матичном Факултету, именован је за директора тамошњег Института за архитектуру и урбанизам. Ожењен је Кристинон Плавском, вајарком (1959). До 1975. добио је укупно 15 награда и откупа за пројекте на конкурсима у Пољској, Југославији и Бугарској, и то 5 првих, 3 треће награде и 7 откупа. Прве награде је добио на конкурсима у Шћећину (Универзална сала), Честохови (Црква), НСаду (Зграда СНП, 1962, са групом сарадника), Лондону (Амфитеатар) и у Бечеју (Урбанистичко решење Трга ослобођења са спомеником, 1975). Према његовим пројектима изграђени су у Пољској до 1975. ови објекти: Концертна дворана у Вроцлаву, Позоришна зграда у Ласку, Клуб у Шчавну, Универзална дворана у Козлу, Амфитеатар у Бјелску-Бјалеј и други. Априла 1975. је, према његовом пројекту, почела изградња зграде СНП у НСаду. Из своје струке има четири регистрована и заштићена патента: Гледалиште за панорамску позорницу, Резонантни екран, Извођење љускастих конструкција по систему висеће оплате и Реверберативна љуска. Био је члан је Комисије за архитектуру Међународне организације сценографа и театарских техничара (OISTT) и Комитета за пројектовање и урбанизам Пољске академије наука. У пољским листовима и часописима објавио је преко четрдесет стручних радова и саопштења. Као добитник прве награде на конкурсу за израду идејног пројекта Зграде СНП (1961/62), на којем су путем своје сталешке организације (SARP) учествовали по позиву и пољски архитекти, Ј. је априла 1972. био позван да дође у СФРЈ, у НСад, да изради дефинитиван идејни пројекат зграде СНП и да затим руководи пословима и ради на изради главног пројекта. Позив му је упутило Стамбено предузеће у НСаду, уз сагласност Управног одбора Фонда за изградњу зграде СНП. У НСаду је боравио, заједно са породицом, од 1. IX 1972. до 31. VIII 1974. радећи на овим пословима, у саставу Стамбеног предузећа, као главни пројектант и руководилац групе архитеката и техничара који су са њим сарађивали на извршењу ових задатака.

БИБЛ: Widownie wielokierunkowe stałe, Wrocław 1963; Teatr awangardowy, Arhitektura (Arkady), Warszawa 1970; Symultana w auditoriach wyższych uczelni, Arhitektura (Arkady), Warszawa 1970; Realizacja widowni wielokierunkowej stałej, Kraków 1971; Српско народно позориште (елаборат о пројекту), НСад 1974; Изградња авангардних позоришта, Позориште, НСад 1974, бр. 9, с. 18.

ЛИТ: А-м, У очекивању градње, Позориште, НСад 1972, бр. 4, с. 10.

Л. Д.