ЈАНИЋИЈЕВИЋ Сима – драмски глумац (Крагујевац, 26. X 1912 – Београд, 17. IX 1996). Познат у глумачком свету и међу пријатељима под надимком Бата. Потиче из чиновничке породице, од оца Душана и мајке Ружице. Основну школу је учио у Крагујевцу а гимназију у Бгду. Из гимназије ће отићи право на позорницу 1930, и играће, повремено, у Повлашћеном позоришту Милице Прендић, јер ће у исто време, до 1932, похађати Тон-филмску школу у Бгду. Озбиљно се професионално почиње бавити позориштем 1932, у трупи Душана Животића, који путује по Србији, али се с времена на време задржава и у Бгду. Ту учи занат код доброг мајстора до 1934, када одлази на одслужење војног рока (1934/35). Затим три месеца ради у путујућем позоришту Добрице Раденковића. На краће време се враћа у Животићево позориште да би похитао да пређе у Градско крагујевачко позориште (1935/36). Одатле стиже у НПДбС (од 1. VIII 1936. до 31. VII 1937). И даље стално мења позоришта, трагајући за повољнијим условима за рад и развој: НП „Краљ Александар I“ у Скопљу (1937/38), НП Мб у Нишу (од 1938. до 1941). Од почетка рата је у немачком заробљеништву, одакле је побегао и дошао у Ниш (1941-1943). Најзад му се пружила прилика да постане члан НП у Бгду (1943). Поткрај рата се повезао са НОБ као члан једне културно-уметничке групе. После рата наставља рад у београдском НП, у којем остаје до 1947. Тада прелази у Београдско драмско позориште и у њему ради с много одушевљења (1947-1960), постигавши неколико изврсних креација. Три сезоне је провео у ХНК у Згбу (1960-1963), где је, под именом Јан Сид, остварио неколико врло запажених улога. Из Згба се вратио само на једну сезону у Савремено позориште у Бгду (1963/64) да би последњу своју сезону посветио НП у Бањој Луци (1965/66), после које се, 1966, пензионисао. Добио је Орден рада III реда, награду ФНРЈ за улогу у филму Живјеће овај народ, награду Београда за улогу Вилија Ломана (Смрт трговачког путника), три спомен-плакете за учествовање на радним акцијама. Био је глумац с великим сценским искуством које је стицао на малим и великим позорницама. Уносио се до краја у сваку своју креацију, расипајући немилице свој раскошни темперамент. С подједнаким успехом је тумачио улоге у домаћем и страном репертоару, у богатом распону од лакрдије преко комедије и драме до трагедије, показујући у свакој прилици снагу изузетне трансформације.

УЛОГЕ: Видак (Подвала), Миле (Покојник), Риста и Сава Цветковић (Пут око света), Живорад (Господски дом), Сима Поповић (Госпођа министарка), Мане (Зона Замфирова), Панта Букало (Сеоска лола), Нехљудов (Васкрсење), Беренд (Делила), Жан (Пјер и Жан), Трент (Трипут отац), Евгеније (Васа Железнова), Вронски (Ана Карењина).

ЛИТ: Е. Финци, Више и мање од живота, II, Бгд 1961, с. 75, 110, 215; III, 1963, с. 100, 144, 165-166, 179, 195; IV, 1965, с. 17, 138, 217; V, 1977, с. 74, 164; Б. Јованчевић, Сима Јанићијевић позоришни волшебник, Кекец, Бгд 14. III 1968; В. Пор, „Не желим реквијем“, Политика експрес, 19. VII 1970; М. Радошевић, Отело, Лир и Карамазов…, Политика, 16. V 1975.

Ж. П.