ЈАНКОВИЋ Драгослав-Макс – глумац, пантомимичар, педагог (Јесенице, Словенија, 27. IV 1932 – Београд, 11. VIII 1988). Основну школу учио је у Јесеницама, Смедереву, Суботици и НСаду, а гимназију је завршио 1952. у Вршцу, где је направио прве глумачке кораке као глумац аматер. Глуму је студирао у Бгду на Позоришној академији (1952-1956). Први ангажман добио је у НП у Мостару, 15. VIII 1956, где је играо до 15. VIII 1961. Као стипендиста француске владе отишао је 1960. у Париз на усавршавање пантомиме. Прво похађа пантомиму код Етјена Декруа и Марсела Марсоа, а касније похађа школу Ecole Lecoq – Mime Education du Comedien коју завршава 1961. По повратку из Француске добио је ангажман у СНП и у њему остао до 31. XII 1973, када је отишао у Бгд, на Академију уметности, да предаје сценске кретње. Једно време је играо и на београдским сценама, али се убрзо посветио само педагошком раду. Међутим, уметничку активност наставио је као аутор сценског покрета у многим представама у југословенским театрима, као и тв емисијама. У СНП је остварио тридесетак мањих, углавном епизодних улога. Његов највреднији допринос театру је из области пантомиме и сценског покрета. Он је на том пољу био пионир, а прве сценске покрете је радио баш за СНП и цео свој радни век био је посвећен сценском покрету. Још пре одласка у Бгд почео је да се бави педагошким радом у Драмском студију СНП, у којем је предавао сценски покрет од 1964/65. до 1969/70. Неколико пута се окушао и као редитељ, а био је помоћник редитеља у: Просјачкој опери, Недељи у Њујорку, Госпођи Бовари, Великом Маку и у опери Хајде да стварамо оперу. По једну улогу имао је у опери Слепи миш и балету E = mc². Запажене резултате је постигао у раду са аматерима  Атељеа младих у Панчеву. Добитник је Награде за сценске кретње 1979. на Сусрету професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“.

УЛОГЕ: Таса (Сумњиво лице), Први глумац (Хамлет), Метер (Вучјак), Други друг (Оптужена комедија), Бридоа (Господин ловац), Принц (Прљаве руке), Господин Икс (Дона Розита или Говор цвећа), Трећи грађанин (Народни посланик), Слуга Цезара (Јулије Цезар), Асан (Коштана), Гистав, Жозев (Јаје), Лекар (Јеретик), Нинковић (Госпођа министарка), члан мушког хора (Слово светлости), Писар (Мајка Храброст), Страфорел (Романтичне душе), Бине (Госпођа Бовари), Крен (Развод на мађарски начин), (Велики Мак), Збуњен човек (Нисам Ајфелова кула), Курје око, Соколово око (Ветар у гранама сасафраса), Барон Штернбергер (Адам и берберин), Вамбергер (Мрачна комедија), Пери (Све због баште), Гроф де Вард (Три мускетара), Судија (Флора господина Флоријана), Медуза (Пљачка), Странац (Кулосфера), Сељак (Представа „Хамлета” у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша), Медведенко (Галеб), Смаил-ага (Смрт Смаил-аге Ченгијића), Учитељ мачевања (Господин племић).

РЕЖИЈЕ: Флора господина Флоријана, Кревет за три особе.

БИБЛ: Вилар нас није оставио, Позориште, НСад 1971, бр. 10, с. 15; Јонесков театар, Позориште, НСад 1973, бр. 6, с. 11; Фестивал једног глумца, Позориште, НСад 1973, бр. 1, с. 4; Уметност пантомиме, Позориште, НСад 1973, бр. 2, с. 4, бр. 3, с. 3, бр. 4, с. 6.

ЛИТ: А-м, Новосадски глумац Драгослав Јанковић не може без пантомиме, Политика експрес, 10. X 1967; А-м, Доцент, Дневник, 20. X 1970; М. Мирковић, Не газите траву, Политика експрес, 3. III 1971; Ж. Јовановић, Наш критичар је видео: Човек у кавезу, Вечерње новости, 14. VI 1971; Д. Николић, Јубиларне представе у Драми СНП-а, Позориште, НСад, 1974, бр. 6, с. 8; П. Волк; Београдско глумиште, Бгд 2001, с. 728-729.

М. Л.