ЈАСНИЋ Милутин – драмски глумац (Конарево, Краљево, 22. X 1912 – Београд, 5. IX 1994). Основну школу завршио је 1923. у Краљеву и шест разреда гимназије у Чачку; још као ученик наступао је у представама путујућих позоришта (прва улога Маринко у Хајдук Станку, 1933, у путујућој дружини Николе Јоксимовића). Први професионални ангажман остварио је у скопском НП (1933-1938); затим је једну сезону радио у осјечком НК (1938/39), а непуне две сезоне у сарајевском НП (1939-1941). Пред крај рата руководио је драмском секцијом III армије (1944/45), а по демобилизацији дошао је у новосадско ВНП (15. X 1945 – 31. VIII 1946). У панчевачком НП деловао је као управник и глумац (1946-1948), прешао у Приштину за управника Обласног народног позоришта (1948-1959) и управника НП у Крагујевцу (1959-1962), па се вратио у Приштину (1962-1967) на исто место, на којем је и пензионисан; међутим, наставио је да ради хонорарно као редитељ и глумац. У младости је, лепотом и укупним изгледом, кристалним гласом и негованом дикцијом, био предодређен за улоге романтичних љубавника (Фердинанд – Сплетка и љубав), младих трагичних хероја (Гаврило Принцип – Јефтићева Обећана земља, Урош V у Стефановићевој истоименој трагедији) и салонских љубавника. У познијем периоду био је запажен по карактерним улогама у реалистичком драмском репертоару; са успехом је играо и карактерну комику. Сахрањен је на гробљу Нова Бежанија.
УЛОГЕ: Здравко (Ђидо), Мељников (Негде у Москви), Поручник Тандера (Десант у Норвешку), Алекса Жунић (Сумњиво лице), Трифун (Ивкова слава), Лукин Стјепан (Варвари), Дамис (Тартиф), Кароткин (Ревизор), Апломов (Свадба).
ЛИТ: Б. Ч(иплић), Ђидо, СВ, 22. XII 1945, Б. Ч(иплић), „Негде у Москви“, СВ, 14. I 1946; Б. Ч(иплић), „Десант у Норвешкој“, СВ, 12. II 1946; Б. Чиплић, Две домаће комедије, СВ, 11. III 1946; Б. Чиплић, Молијеров „Тартиф“ у режији Јурија Ракитина, СВ, 4. VII 1946; М. Томандл, Нешто из историје Народног позоришта у Панчеву, ВС, 1947, бр. 11, с. 3-8; Ј. Лешић, Сарајевско позориште између два рата, Сарајево 1976.
Д. В.