ЈАТИЋ Бранислав – оперски певач, бас (Нови Сад, 9. III 1956 – Нови Сад, 8. III 2024). Родитељи су му Стеван (в), организатор аматерског позоришног живота у Војводини, и Стана (в), костимограф СНП. Гимназију је завршио у НСаду, а факултетске студије (руски језик и књижевност) је прекинуо да би се посветио певању. Певање је учио код Т. Дињашког, О. Енигарескуа и Б. Цвејић. Солист Опере СНП је био од 1. IX 1977.  до пензионисања, 30. XII 2013,  са прекидом од 1. X 1990. до  1. X 1991, када је био члан Опере у Банској Бистрици (у Словачкој). У три наврата је водио Оперу као уметнички директор или в. д. директора: од 10. II 1989. до 30. IX 1990, од 11. VI 1996. до 1. II 1997, у пензију одлази 13. XII 2013, али је и као пензионер још једно од 15. V 2014. до 15. V 2015. био в.д. директора Опере. Лепо обојеног звучног гласа, музикалан, изразитог глумачког талента и стасите, маркантне појаве, Ј. је брзо заузео истакнуто место у солистичком ансамблу Опере СНП. Преводи са руског језика, а јавља се и написима из области музике и певања у листу „Позориште“. Г. 1997. добио је Октобарску награду града НСада а 1998. Златну медаљу „Јован Ђорђевић“.

УЛОГЕ: Стари Јеврејин (Самсон и Далила), Маркиз Арман, Маринко (Мала Флорами), Миха (Продана невеста), Полицајац (Доктор и апотекар), Комесар (Мадам Батерфлај), Велики инквизитор, Фратар (Дон Карлос), Анђелоти (Тоска), Рајх (Веселе жене виндзорске), Маестро Спинелочо (Ђани Скики), Лодовико, Монтано (Отело), Фрош (Слепи миш), Ферандо (Трубадур), Тимур (Турандот), Розндорф (Кнегиња чардаша), Краљ Египта (Аида), Гроф Чепрано (Риголето), Рајмондо (Лучија од Ламермура), Велики свештеник вавилонског бога Бела (Набуко), Сарастро (Чаробна фрула), Том (Бал под маскама), Доктор Гренвил (Травијата), Зунига (Кармен), Гроф де Грије (Манон), Базилио (Севиљски берберин), Оровезо (Норма), Рене (Јоланта).

ЛИТ: Н. Пејчић, Две деценије успешне каријере, Дневник, 21. XII 1997.

В. П.