ЈАТИЋ Стеван – позоришни радник (Обровац у Бачкој, 22. VII 1912 – Нови Сад, 11. V 1984). Основну школу завршио је у родном месту, а грађанску школу у Бачкој Паланци. Из сиромашне породице, која га није могла даље школовати, запослио се већ као седамнаестогодишњак. Од 1929. до 1933. радио је као бележнички вежбеник, најпре у Бачкој Паланци, потом у Буљкесу (данашњем Бачком Маглићу). Од 1933. до окупације, када је отпуштен, био је службеник у Пореском и финансијском одељењу Градског поглаварства у НСаду. У то време се, као организатор, глумац и редитељ, са успехом бавио аматерским позоришним радом у  Футогу. Поткрај тридесетих г. повезао се са Омладинским културно-привредним покретом (ОМПОК) напредне војвођанске омладине. Изабран је 1940. за деловођу Просветно-издавачке задруге „Змај“, која је такође основана иницијативом омладинског покрета. Време рата провео је у  Футогу, у који се 1935. из Обровца преселила његова породица. Од марта 1942. припадао је народноослободилачком покрету. Пред ослобођење формирао је Народноослободилачки одбор у  Футогу који га је изабрао за председника. У том својству развио је веома живу делатност на политичком и привредном пољу. Између осталог, формирао је и приватну болницу за рањенике са сремског фронта. Због погоршаног здравственог стања постављен је 26. XII 1944. за референта Секције за дилетантска позоришта Војводине, а када је 8. XII 1946. основан Савез аматерских позоришта Војводине изабран је за његовог секретара у професионалном својству. Од тада па све до пензионисања, 1. IX 1967, са преданошћу и разумевањем и са великом радљивошћу посветио се унапређивању позоришног аматеризма. Подстицао је оснивање аматерских позоришта у свим местима, залагао се за подизање домова културе у селима, ангажовао професионалне редитеље, глумце, сценографе, костимографе и друге стручњаке да пружају помоћ аматерима, организовао курсеве за руководиоце, глумце и редитеље аматерских позоришта, покренуо библиотеку драмских дела намењених аматерима, припремао и издавао „Преглед драмских дела“, информативни приручник намењен аматерима, организовао свакогодишња такмичења аматерских позоришта народа и народности Војводине и био међу утемељивачима Републичког и Савезног такмичења. У „Војвођанској сцени“ и „Нашој сцени“ објављивао је написе о проблемима позоришног аматеризма. Као пензионер систематски је средио архиву Савеза аматерских позоришта за раздобље 1944-1970. За значајне резултате у раду добио је низ признања: Награду Министарства просвете Србије (1943), Седмојулску награду КПЗ Србије (1961), Орден рада са златним венцем (1966), „Искру културе“ КПЗ Војводине (1973), Златну значку КПЗ Србије (1975), Вукову награду (1979) и Повељу са плакетом Народног аматерског позоришта у Кикинди (1931). Сестра Анђелија (в) била је члан Хора СНП, супруга Стана рођ. Церај-Церић (в) дугогодишњи костимограф СНП, а син им Бранислав (в) оперски певач.

ЛИТ:  Л. Дотлић, Стеван Јатић (1912-1984), Позориште, НСад 1984, бр. 9/10, с. 20; К. К. (М. Каришик), Стеван Јатић, Алманах позоришта Војводине, 1985, бр. 17-19, с. 230-231.

В. П.