ЈЕЧМЕНИЦА Јелена – оперска певачица, мецосопран (Слуњ код Карловца, 28. VI 1928 – Нови Сад, 17. IX 2009). Потиче из емигрантске породице Никифоров (отац Алексеј и мати Марија), која се у Југославију доселила у време Октобарске револуције. Основну школу завршила је у родном месту, а 1938. је прешла у Руски женски институт у Белој Цркви, где је похађала и гимназију. Прве певачке кораке направила је у НП у Бањој Луци, у коју је прекомандован њен супруг Предраг Јечменица, официр ЈНА, за којег се удала после седмог разреда гимназије. Истовремено је похађала музичку школу. Г. 1953. се преселила у Бгд, где је завршила гимазију и музичку школу. Музичку академију уписала је у класи Николе Цвејића, а дипломирала соло певање код Зденке Зикове. Солиста Опере СНП била је од 11. XII 1957. до 31. X 1981. Са Опером СНП гостовала је у Модени, Каиру, Варни, Сегедину, Темишвару, а са групом певача у Кијеву. Оперске нумере снимала је за телевизије Бгд, НСад, Згб, али и једну емисију за NBC-телевизију приликом боравка у Њујорку. Наступала је и на концертима певајући дела Чајковског, Штрауса, Мусоргског, Грига, Шкерјанца, Страдела, Мартинија, Милојевића и др. Из СНП је 1981. отишла у Музичку школу „Исидор Бајић”, где је предавала соло певање. У њеној класи дипломирали су многи сада већ познати оперски уметници. Карактерисали су је богати вокални квалитети и свежина, музикалност, јасна дикција, чистоћа интонације и осећај за глуму. Други супруг јој је био оперски певач, бас Иван Кнежевић (в).

УЛОГЕ: Гувернанта (Пикова дама), Никлаус (Хофманове приче), Глас мајке (Кнез Иво од Семберије), Госпођа Нолан (Медијум), Бенстон (Лакме), Трећа жена (Еквиноцијо), Маргарита (Четири грубијана), Лола (Кавалерија рустикана), Ирма (Моја сестра и ја), Нинон (Љубичица са Монмартра), Филета (Кнез од Зете), Хата (Продана невеста), Олга (Весела удовица), Метела (Париски живот), Кура (Моћ судбине), Зуска (Крутњава), Мис Бјутифлауер (Мала Флорами), Олга (Евгеније Оњегин), Фидалма (Тајни брак), Слепа Ђокондина мајка (Ђоконда), Флора (Травијата), Алиса (Лучија ди Ламермур), Госпођа Бегот (Хајде да стварамо оперу), Марта (Фауст), Клотилда (Норма), Дома (Еро с онога свијета), Мадалена (Риголето), Крчмарица (Борис Годунов), Марселина, Берта (Севиљски берберин), Серафина (Госпођица Жужи), Кончаковна (Кнез Игор), Маробела (Барон Циганин), Кармен (Кармен), Фенена (Набуко), Сузуки (Мадам Батерфлај).

ЛИТ: Д-р. А. М., Ванредан успех, Зрењанин, 18. X 1958; С. Ст(анић), Пикова дама; Дневник, 3. II 1959; Е. Фрелих, Хофманове приче, Дневник, 7. IV 1959; М. Логар, Хофманове приче, Дневник, 10. IV 1959; М. Логар, Кнез Иво од Семберије, Дневник, 22. XI 1959; М. Будак, Напуштена класична режија, Дневник, 20. VI 1963; Н. Петин, Динамично и спонтано, Дневник, 11. X 1964; Г. Д(ивљак)-А(рок), „Љубичица са Монмартра” на сцени Бен Акиба, Дневник, 15. II 1966; З. Пашић, Именом Јелена, Дневник, 5. VIII 1969; В. П(оповић), Разговор пред премијеру „Ђоконде”, Позориште, НСад 1970, бр. 2, с. 3, 9; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 77; Д. Н(иколић), Опроштај од Јелене Јечменице, Дневник, 9. I 1982.

М. Л.