ЈЕРЕМИЋ Јован – глумац, редитељ, преводилац (Сремска Митровица, 7. VIII 1889 – Сплит, 31. I 1972). После завршене гимназије у Сремској Митровици (1908), похађао је Правни факултет у Бгду (1908-1909), који је после 4 семестра напустио. Први пут је ступио на сцену августа 1909. као певач у Опери Осјечког казалишта, намеравајући да се посвети оперском певању. Определивши се ипак за глуму, он је као позоришни глумац, редитељ, в. д. управника и управник позоришта провео радни век на позорницама: у путујућој трупи Љубе Рајичића Чврге (1910-1913), „Заједници“ и „Синђелићу“ под управом С. Бунића (1914). Потом је био суфлер и глумац-епизодиста у НП у Бгду (1914). После Првог светског рата, у којем је активно учествовао као резервни официр, наступао је на позорницама: НП у Бгду (1918-1919), СНП у НСаду (1919-1920), НК у Сплиту (1920-1927), где је био секретар и в. д. управника; затим је био глумац НП у Сарајеву (1927-1932), управник НП у Бањој Луци (1932/33), поново глумац у НП у Сарајеву (1933-1936); од 1936. до 1940. био је на Цетињу, где је на тамошњој позорници био глумац, секретар и редитељ. До Другог светског рата био је глумац и редитељ у НПДб у НСаду (1940/41). После рата глумио је у НП у Вршцу (1944-1947), НП у Нишу (1947/48) и од 1948. до 1951. у Београдском драмском позоришту, где је и пензионисан. Поред глумачких остварења преводио је и режирао за позориште. Од његових превода у новосадском театру су изведени: Товаришч Ж. Девала (1934), Весела забуна А. Херца (1936) и Велико изненађење З. Гајера (1937). Хроничари позоришта истичу да је био солидан карактерни глумац, музикалан, правилне дикције, те је спадао у круг тзв. „глумачке интелигенције“. У оквиру Удружења глумаца активно се борио за глумачка права.

УЛОГЕ: Доктор (Кад је среда петак је), Аћим Кукић (Протекција), Чика Милован (Породица Бло), Др Иван Горски (Прогнани), Барун Лембах (У агонији), Наполеон (Мадам Сан-Жен), Ремон од Гуржијана (Загонетка), Роберт (Част), Чеда Марковић (Живот без живота), Анта (Наши сељани).

РЕЖИЈЕ: Кад је среда петак је, Протекција, Породица Бло, Мадам Сан-Жен, Чучук Стана, У агонији.

ЛИТ: А-м, Мирослав Крлежа: „У агонији“, у четвртак 20. о. м. премијера, Дан, 1941, бр. 68, с. 7; А-м, Пет година Београдског драмског позоришта (1949-1954), Бгд 1954, с. 48-49; С. Душановић, Мали лексикон чланова новосадских позоришта (1861-1941), у: Споменица Српског народног позоришта у Новом Саду (1861-1961), НСад 1961, с. 586; Ј. Л(ешић), Јеремић Јован, у: Народно позориште Сарајево (1921-1971), Сарајево 1971, с. 233; Ј. Л(ешић), Јеремић Јован, у: Народно позориште Босанске крајине (1930-1980), Бања Лука 1980, с. 222.

Ђ. П.