ЈОВАНОВИЋ Љубиша – драмски глумац (Шабац, 1. X 1908 – Београд, 15. VII 1971). Завршио је учитељску школу 1927. у Шапцу, где је наступао на сцени месног аматерског позоришта „Добрица Милутиновић“, повремено и на позорницама гостујућих путујућих театара. На сцени НП у Бгду је глумио као волонтер 1927. и као хонорарни члан 1929, а у међувремену се упознавао са позориштима и глумом у Прагу и Берлину. До значајнијих улога је дошао на сцени ХНК у Згбу (1929-1940), па је ступио у НП у Бгду 1940/41. Првих г. рата живео је у Сплиту, а 1943. је приступио Казалишту народног ослобођења, са којим се прикључио ансамблу НП у Бгду као његов првак (1944-1961). Затим је био члан Југословенског драмског позоришта у Бгду (1961-1969). На загребачкој сцени се афирмисао сложеним улогама нарочито у руској класици и Нушићевој комедији, а после рата, у пуној уметничкој снази и зрелости, дао је велике креације у делима Софокла, Шекспира, Гогоља, Островског, Бихнера, О’Кејсија, Пинтера, Нушића, Крлеже, Матковића итд. Тумачио је моћнике, трагичне јунаке, физички и морално уништене људе, поштене и малодушне паћенике, које је увек одсликавао на фону душевности и људскости, као и галерију комичних карактера и типова, нарочито у Нушићевим комадима. Ширином трансформација, интуицијом и богатом емотивношћу, обиљем гласовних и мимичких изражаја, сврстао се међу водеће глумце послератне генерације. Глумио је и у првим филмовима, на радију, на телевизији, на Дубровачким љетним играма, пред публиком широм земље, а на сцени СНП у НСаду као гост у улози Престона у Руском питању и са Н. Урбановом у драми Дубоко плаво море у улози Милера. Добитник је многих одличја: Града Бгда, Владе НР Србије, Савезне владе ФНРЈ, АВНОЈ-а, и Стеријине награде на ЈПИ 1971. за улогу Зрињског у драми Генерал и његов лакрдијаш М. Матковића.

ЛИТ: А-м, Невенка Урбанова и Љубиша Јовановић гостују у Н. Саду, Дневник, 5. VI 1954; А. Ивановић, Последње улоге Љубише Јовановића, Позориште, НСад 1971, бр. 1, с. 6; М. Мирковић, Очинство на сцени, сцена будућег, Позориште, НСад 1972, бр. 8, с. 7.

С. Ј.