ЈОВАНОВИЋ Софија-Соја – редитељ (Београд, 1. II 1922 – Београд, 22. IV 2002). Дипломирала је на одсеку позоришне уметности на Музичкој академији у Бгду. Њен деда по оцу био је Милан Јовановић, дворски фотограф. По завршетку рата била је члан драмске секције КУД „Иво Лола Рибар” и Академског позоришта у Бгду. На Фестивалу академских позоришта Југославије 1948. добила је прву награду за режију Сумњивог лица. Са групом глумаца Академског позоришта прешла је 1950. у Београдско драмско позориште, где је радила до 1964. Режирала је велик број драмских, али и сценско-оперских представа оставивши у овом позоришту својеврстан печат и значајан траг. После 1964. била је у статусу слободног уметника. Од 1949. до 1952. радила је као асистент на одсеку глуме Позоришне академије у Бгду. Она је прва жена редитељ играних филмова код нас. Дебитовала је играним филмом Сумњиво лице 1954. у корежији са П. Динуловићем, а највише је снимала по делима Б. Нушића, Ј. С. Поповића и С. Сремца. Њен први филм, који је и први југословенски филм у боји, проглашен је за најбољи филм године, а она је награђена Златном ареном на фестивалу у Пули. Следили су филмови: Дилижанса снова 1960, Др 1962, Пут око света 1964, Орлови рано лете 1966, Пусти снови 1968, Силом отац 1969. Режирала је и на радију, претежно програме за децу, и на тв. У СНП је 11. VI 1955. постављена драма Коломба у њеном преводу, а режирала је Позабави се Амелијом (прем. 14. V 1965). Од 1982. није више активан редитељ. Добитник је многобројних награда и признања. 

ЛИТ: Г. Д-А. Урнебесни водвиљ, Дневник, 14. V 1965, с. 14.

М. Л.