ЈОВАНОВИЋ Стеван-Штефика – драмски глумац и редитељ (Панчево, 18. VIII 1889 – Ниш, 11. XI 1946). Изучио је берберско-фризерски занат, а затим завршио седам разреда гимназије и амбициозно се културно образовао, тако да је био један од најобразованијих српских глумаца. Први пут је ступио на сцену 1. V 1905. у трупи Михаила Ере Марковића у Ваљеву; крајем исте г. је кратко био код Драгутина Крсмановића, од 1906. до 1909. у позоришту „Синђелић“ у Нишу, 1910. у путујућем позоришту Душана Топаловића, од 1911. до 1912. у дружини „Заједница“ под управом Радомира Павићевића, Николе Тодоровића и Симе Бунића, од 1912. до 1913. у Повлашћеном позоришту „Трифковић“ под управом Симе Бунића, од 1914. до 1918. у Повлашћеном позоришту „Тоша Јовановић“ под управом Михаила Лазића Чичка и са овим позориштем је и у ратном периоду (1915-1917) у Грчкој. После рата, од 1919. до 1920, члан је обновљеног „Синђелића“ у Нишу под управом Пере Јовановића, од 1921. до 1925. је у НП у НСаду, од 1925. до 1926. у Градском позоришту у Нишу под управом Љубомира Рајичића Чврге, од 1926. до 1931. у СНП у НСаду, од августа 1931. до 1941. у НП у Скопљу са прекидом од једне сезоне (1936/37), коју је провео као глумац и редитељ у НП на Цетињу. Од 1945. до смрти поново је у НП у Нишу. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославио је 1933. у НП у Скопљу. Био је врло одмерен у изразу, реалистичан карактерни глумац, брижљив у психолошкој студији и карактеризацији ликова.

РЕЖИЈЕ: Рођака из Варшаве, Пуковник Јелић, Еквиноцио, Скамполо, Ташана, Пут око света, Плава лисица, Покондирена тиква, Народни посланик, Сумњиво лице, Пигмалион.

УЛОГЕ: Неша (Београд некад и сад), Масимо (Сењер Полишинел), Аврам (Потера), Арнан де Водреј (Две сиротице), Валентен д’Егизон (Лепа пустоловина), Влада Ранковић (У затишју), Симурден (Деведесет трећа), Били Бартлет (Узоран муж), Јовић (Земља, Пеција), Жак (Кукавица), Гроф Вронски (Ана Карењина), Тјери Ланион (Лаф), Пјер Кардеван (Каботени), Нико Мариновић (Еквиноцио), Абе (Орлов), Имотски кадија (Хасанагиница, Огризовић), Проспер (Годенове кћери).

ЛИТ: Д. Б-ћ, „Онај који добија шамаре“, Јединство, 10. II 1922; А-м, Ревизор, Истина, НСад 1922, бр. 1, с. 13; А-м, „Пут око света“, Застава, 1924, бр. 102, с. 3; А-м, Народни комади, Comoedia, 1926, бр. 18, с. 27; А-м, „Узоран муж“, америчка комедија, премијера, Нови Сад, 1926, бр. 45, с. 6; А-м, Биографије чланова Народног позоришта у Нишу, Српска сцена, 1942, бр. 18, с. 614.

Б. С. С.