ЈОВАНОВИЋ Тоша – глумац и редитељ (Велики Бечкерек, 20. V 1845 – Београд, 5. II 1893). Рано се настанио у Бгду, где је учио берберски занат у радњи оца Пере Добриновића. Наклоност ка глуми је развијао гледајући (1863-1865) представе НП у Бгду, где је добровољно наступио као слуга Данило у Шилеровим Разбојницима. На позив управника, редитеља и глумца Адама Мандровића одлучио је да се професионално посвети глуми на овој сцени, али се разболео, те је, пошто је Мандровић са глумцима отишао на турнеју, дебитовао на путујућој позорници под управом Ђуре Протића, у Сен Миклушу почетком 1865, у улози Сретена у Стеријиним Ајдуцима. По разлазу дружине прикључио се путујућем позоришту Јована Поповића у Земуну, а после његовог гашења приступио је путујућем позоришту Павла Паје Степића, које је основано у Бгду почетком 1866. Током турнеје кроз Србију, Срем и Банат оженио се у Крагујевцу 1867. Пајинон ћерком Јулком Степић (в) и обратио се Јовану Ђорђевићу са молбом да их обоје прими у СНП. Августа 1868. јавио се на конкурс за глумце новооснованог НП у Бгду, у које је примљен са тастом и супругом 7. IX 1868. Раскошно обдарен гласом, лепом појавом, шармом и темпераментом, сугестиван, природан и непосредан, показао се већ у првој сезони незамењивим у водећим улогама романтичних јунака и љубавника, а упоредо и у ролама бонвивана и заводника из тада модерних „конверзационих“ комада. Фебруара 1872, у време нових преговора око преласка у СНП, гостовао је пред новосадском публиком као Робен у Ђаволовим записницима (24. II) и Андрија Берније у Париској сиротињи (25. II). Тим поводом је комедиограф и критичар Коста Трифковић указао на нови стил глуме који носи игра госта: „Онај брзи говор без великог афекта, без икакве сентименталности, без смерања на ефекат, био је за нас нов. Кад смо у памети упоредили људе Робеновог кова из свакодневног живота са Робеном каквог нам је Јовановић приказивао, морадосмо признати да такови људи сасвим беху налик на Робена каквога нам је Јовановић приказивао. А то је потврдило да је Јовановић Робена представљао сасвим природно“ – подвукао К. Т. („Позориште“, 1872, бр. 34, с. 139). Пошто до ангажмана у СНП није дошло, ступио је у ХЗК у Згбу као водећи глумац у жанру његових београдских улога, огледајући се упоредо и у карактерним ролама које су преовладале по његовом повратку у НП у Бгду 1878. Почетком 1880, током бављења СНП у Панчеву, појавио се други пут као гост у улогама Хајнриха (Ловорика и просјачки штап) и као Шајлок. Трећи пут је у СНП гостовао 1884, опет у Панчеву, као Шајлок, Ђурађ Бранковић и Гаиетан у Маркизу Вилмеру. У Бгду је 12. VI 1885. наступио као Краљ Лир у заједничкој представи новосадских и београдских глумаца, а 1886. је поново гостовао у НСаду као Лорд Бернард Харлеј у комедији Она је луда (15. III), Ђурађ Бранковић (16. III), Хајнрих у комаду Ловорика и просјачки штап (18. III), Шпигл у Наследнику (22. III) и Отело. Приликом прославе 25-огодишњице СНП наступио је у одломцима из српских драма као Вукашин у истоименој драми Д. Илијћа, затим као Ђурађ Бранковић и као Милко Мркоњић у комаду Преодница српске слободе или Србски хајдуци. У Бгду је славио 25-огодишњицу уметничког рада 17. II 1890. насловном улогом у Грофу Праксу. Током целе каријере репрезентовао је као члан или гост највише домете српске глуме свога времена.

ЛИТ: К. Т(рифковић), „Записници ђаволови“ – Т. Јовановић као гост, Позориште, НСад 1872, бр. 34, с. 139; Б., Париска сиротиња, Позориште, НСад 1872, бр. 35, с. 143; Г., Ђурађ Бранковић, Позориште, НСад 1884, бр. 29, с. 114; П., Она је луда, Позориште, НСад 1886, бр. 4-8, с. 190; С. М., Ловорика и просјачки штап, Позориште, НСад 1886, бр. 47, с. 186; М. С(ави)ћ, Наследник, Позориште, НСад 1886, бр. 52, с. 206; М. С(ави)ћ, Гостовање Тоше Јовановића, Браник, 1886, бр. 37, с. 3; А-м, Гостовање Тоше Јовановића, Наше доба, 1886, бр. 35, с. 3-4; А-м, Ђурађ Бранковић на нашој сцени, Наше доба, 1886, бр. 35, с. 3-4; А-м, (Тоша Јовановић), Стражилово, 1888, бр. 38, с. 606; А-м, Тоша Јовановић (1865-1890), Позориште, НСад, 1890, бр. 20, с. 77-79; Д. Брзак, Један венчић своме драгоме Тоши Јовановићу приликом двадесетпетогодишњице прославе његовога глумовања, Позориште, НСад 1890, бр. 25, с. 97-98; М., Двадесетпетогодишњица глумовања Тоше Јовановића, Застава, 1890, бр. 27, с. 1; А-м, Прослава 25-годишњице Тоше Јовановића, Позориште, НСад 1890, бр. 27, с. 113-114; А-м, Тоша Јовановић (1846. †1893), Позориште, НСад 1893, бр. 5, с. 17-19, бр. 6, с. 21-22; С. З., Тоша Јовановић, Ново време, Земун 14. II и 17. II 1893; А-м, (Тоша Јовановић), Стражилово, 1893, бр. 7, с. 112; В., Тоша Јовановић, Браник, 1893, бр. 18, с. 3; А-м, Тоша Јовановић, Застава, 1893, бр. 2, с. 2; Бранислав, Цветак из туђине на гроб Тоше Јовановића, Позориште, НСад 1895, бр. 26, с. 101; С., Откривање спомен-плоче Тоши Јовановићу, Позориште, НСад 1897, бр. 5, с. 29-30; М. С(авић), Тоша Јовановић (Спомен-листак), Позориште, НСад 1900, бр. 28, с. 109-111; А-м, Тоша Јовановић и дом у коме је рођен, Позориште, НСад 1900, бр. 46, с. 196; А-м, Заборављени геније, Српска застава, 1902, бр. 131, с. 2-3; Н. М. Симеоновић, Моји доживљаји, Згб 1918, с. 55; К. Н. Христић, Записи старог Београђанина, Бгд 1938, с. 254; Д. Михаиловић, Тоша Јовановић у улози Шајлока, Позориште, Тузла 1968, бр. 2, с. 251-254; С. Батушић, Тоша Јовановић у Загребу, Сцена, 1968, бр. 6, с. 605-621; С. Јанић, Организовање НП у Бгду 1868. год. Прилог студији о утемељењу НП и грађи за биографије глумаца, Годишњак града Бгда, 1971, књ. XVIII, с. 229-230.

С. Ј.