ЈОВАНОВИЋ Зоран Т. – драматург, директор Драме и управник СНП (Лопаре, БиХ, 15. VI 1932 -). Рођен је у породици учитеља. Селећи се са родитељима,  основну школу је похађао у Неменикућама (1939-1942) под Космајем и у селу Вича (код Гуче) 1943. Због ратних прилика, 1944. прекида школовање. После ослобођења завршава нижу гимназију у Сопоту (крај Бгда) 1947. Вишу гимназију и велику матуру завршио је у  Смедеревској Паланци 1951. Исте г. уписао се на Филозофски факултет у Бгду (група југословенски језици и књижевност), где је и дипломирао 1956. Г. 1964. уписао је, као ванредни студент, Академију за позориште, филм, радио и телевизију (Одсек драматургије) у Бгду и апсолвирао 1968. Био је професор књижевности у Нижој гимназији и Учитељској домаћичкој школи у Тузли од марта 1956. до септембра 1959, а затим прелази за руководиоца Центра за културу Радничког универзитета у Тузли (од 1959. до 1962). Од октобра 1962. налази се на месту драматурга НП у Тузли, где остаје до 1969. Од априла 1969. постаје драматург Драме СНП, а од 1. III 1970. обавља дужност директора Драме СНП. Од 1. X 1973. прелази на дужност генералног секретара Стеријиног позорја у НСаду. Током своје театарске делатности успешно је радио и на пољу позоришне периодике. Био је у Тузли главни уредник двомесечног часописа за позоришну уметност „Позориште“, у периоду од 1962. до 1969, који се може означити као најуспешније раздобље тога часописа. По доласку у НСад пуних десет г. (1968-1977) био је главни уредник листа СНП „Позориште“, од  којег је успео да створи занимљив, информативан и у театарским круговима цењени месечник. Од 1974. члан је редакције часописа „Сцена“, а од 1975. његов одговорни уредник. Од 1974. уредник је библиотеке „Драматуршки списи“, коју издаје СП у НСаду. Приредио је књигу В. Глигорића Биће позоришта (СП, НСад 1977). Радио Бгд извео му је 1976. текст Неуручена писма, награђен претходне г. другом наградом на конкурсу Радио Бгда. Способан координатор рада и изузетно трудољубив и одговоран, остварио је током свог директорског мандата у Драми СНП радни ритам који ће, бројем изведених премијера, тешко ускоро бити достигнут. Зналачким интервенцијама приликом планирања, припреме и реализације појединих пројеката, разложношћу, а када је требало и умешном тактичношћу, сачувао је и на прави начин проширио редитељски тим. Његов удео у формирању репертоарског програма био је знатан, не само због познавања југословенске и светске драмске литературе и дугогодишњег позоришног искуства, него и захваљујући чињеници да је приликом договора о будућим пројектима сталних редитеља, односно приликом ангажовања гостујућих редитеља, могао утицати (што је и чинио) на стављање на репертоар појединих драмских дела. Као веома ангажован  друштвено-политички радник, имао је истанчане политичке рефлексе, што је допринело успешном раду Драме СНП. Његова сарадња са органима  самоуправљања у театру и форумима у граду била је узорна. Од 1. VII 1979. до 22. V 1983. био је управник СНП, потом кустос Позоришног музеја Војводине (16. VIII 1983 – 1. IX 1985), од 1986. помоћник управника Београдског драмског позоришта и од 1989. до пензионисања, 1997, главни уредник у Музеју позоришне уметности Србије.

БИБЛ: Театар Драга Жервеа, Позориште, Тузла 1964, бр. 4, с. 142-145;  Коста Трифковић, Позориште, Тузла 1964, бр. 1, с. 67-76; Сведочанство о глумцу, Казалиште, Осијек 1977, бр. 115, с. 9; На маргинама  Драјеровог „Вампира“, Поља, 1972, бр. 166, с. 14; Дундо Мароје на пољски начин, Политика, 15. I 1972; За (не)написану књигу о глумцу, Позориште, НСад 1975, бр. 9, с. 15; Позоришно стваралаштво Михаила Ковачевића, Бгд 1992; Народно позориште Дунавске бановине, НСад 1996; Михајло Јанкетић – побуњени човек, Смедерево 2003; Стево Жигон, Бгд 2003; Народно позориште Краљ Александар I у Скопљу, НСад 2005; Јелисавета-Сека Саблић, Бгд 2006.

ЛИТ: Ј. Пуљизевић, Једини такве врсте (Уз занимљиви казалишни часопис из Тузле), Телеграм, 25. I 1963; П. Д(урић), Једини у Југославији, Ослобођење, Сарајево 14. II 1964; Л. Павловић, Тај часопис!, Ослобођење, Сарајево 19. II 1967; М. Милиновић, Тузла слави јубилеј „Позоришта“ (Десет година југословенског часописа за позоришну уметност), Рад, Бгд 2. II 1968; Д. Поповић, Четири нове савремене драме, Позориште, Тузла 1971, бр. 4, с. 405-418; Ј. Пуљизевић, Обновљена стара „Сцена“, Око, Згб, 7-21. VIII 1975; Ђ. Ђурђевић, Банатска рапсодија („Неуручена писма“ З. Јовановића), Политика, 23. II 1976; Р. Јовановић, У сукобу са грађанским театром (В. Глигорић: Биће позоришта), Књижевне новине, 1977, бр. 544, с. 4; П. Марјановић, О неким проблемима компоновања драмског репертоара, Сцена, 1978, бр. 6, с. 26-32.

П. М.