ЈОВАНОВИЋ Живорад П. – библиограф и преводилац (Београд, 2. XII 1904 – Београд, 8. XII 1967). Отац Петар био је инжењер и бавио се политиком. Два разреда основне школе завршио је у Бгду (1913/14); затим је прекинуо школовање и за време Првог светског рата са родитељима прешао преко Албаније у Грчку, а потом преко Италије дошао у Француску. Школовање је наставио у колеџу у Ници (1915-1919), затим у Бгду 1919, где је матурирао 1924. у Првој београдској гимназији. Правни факултет у Бгду похађао је од 1927. до 1931, за које време се бавио и политиком у студентском друштву „Побратимство“. Г. 1932. запослио се у Државној хипотекарној банци и у њој радио до 1946. Од 1946. до 1949. био је у Одељењу за културу Министарства просвете, истовремено и у издавачком предузећу „Југословенска књига“  (1947-1949) као уредник Југословенске библиографије, па у Министарству за науку и културу ФНРЈ као уредник у Библиографском институту (1949-1950) и у Српској академији наука (1950-1952). Од 1952. до 1955. био је без службе, а од 1955. до пензионисања, 1960, био је управник Библиотеке Економског факултета. Књижевним радом почео је да се бави још у гимназији. Прву причу, Јексик хлеб, објавио је у „Трибуни“ 1921. Активно се бавио превођењем са француског језика и, нарочито, књижевном библиографијом. Чланке и приказе из књижевних наука објављивао је, пре рата, у часописима „Правна мисао“, „Српски књижевни гласник“, „Живот и рад“, „Јужни преглед“, „Самоуправа“, „Правда“, „Дело“, а после рата његове радове објављују „Наша сцена“, „Република“, „Политика“, „Инвалидски лист“, „Књига и свет“, „Илустрована политика“, „Књижевне новине“, „Стварање“. Нарочито је обиман његов рад на изради општих и стручних библиографија, објављених у часописима „Библиотекар“, „Словенско братство“, Историјски гласник, Билтен новинарског удружења НРС, „Настава језика и књижевности у средњој школи“, „Настава историје у средњој школи“, Годишњак Музеја града Београда, „Локомотива“, „Књижевност“, ЛМС „НИН“, „Гледишта“, „Историјски гласник“, „Република“, „Књижевност и језик“, „Живот“, „Сусрети“, „Руковет“, „Уствари“, „Браничево“ итд. Преводио је француске писце Де Вогијеа, Анрија Барбиса, Бордоа, Ренеа Базена, Ламартина, Мопасана и друге. После Другог светског рата објавио је у „Политици“ преко тристо написа под називом Из старог Београда. Био је члан управе и председник Надзорног одбора Српске књижевне задруге (1945-1952), члан Удружења библиотекара, члан Удружења књижевних преводилаца (од 1952), члан Удружења фолклориста (од 1959) и Удружења новинара (од 1960). Један је од оснивача часописа „Правна мисао“ (1935). За српско позориште значајан је његов библиографски рад, који је, простирући се на целокупно књижевно стваралаштво, обухватио и остварења из области театра.

БИБЛ: Југословенска библиографија 1945. Грађа, Бгд 1947; Списак књига Српске књижевне задруге (1892-1950), Бгд 1950; Из старог Београда, Бгд 1964.

ЛИТ: В. М. Алексић, Југословенска библиографија, Наука и техника, 1948, бр. 2, с. 187-188; М. Лукетић, Библиографија библиографијā објављених у Црној Гори за период 1945-1960, Библиографски вјесник, 1963, бр. 2/3, с. 73-78; Р. Димитријевић, Живорад П. Јовановић (1904-1967), Прилози за књижевност, 1967, бр. 3/4, с. 332-333; М. М. Николић, Живорад П. Јовановић 1904-1967, Библиотекар, 1968, бр. 1-2, с. 126-128.

Д. Н.