ЉЕСКОВ Николај Семјонович (Николай Семёнович Лесков) – руски писац (Горохово, Орловска губернија, 4. II 1831 – Петербург, 21. II 1895). Рођен је у породици ситног чиновника. Рано је и сâм био принуђен да службује у суду. Прве публицистичке радове штампао је у осамдесетим г. XIX века. Затим прешао на писање приповедака са сеоском тематиком. Постао је познат по приповеци Леди Магбет мценског округа, коју је штампао Достојевски у свом часопису „Епоха“. Од средине шездесетих и у седамдесетим г. полемисао је са револуционарним демократима (најпознатији роман-памфлет На ножевима, 1871). Доцније је одступио од својих у основи конзервативних погледа. Био је веома плодан писац. Најпознатија су му дела: хроника Црквењаци (1872), приповести о животу уметника Ђавоља лутка и Острвљани (обе 1873), сказ у народском духу Левак (1881). Написао је велик број приповедака, а огледао се и у другим прозним жанровима. Добро је познавао и осмишљавао културу свога народа, његов свакодневни живот и обичаје. Језиком и стилом утицао је на своје савременике, али још више на доцнија поколења. Дела су му превођена и код нас, посебно између два рата. На сцени СНП играна је Л. драма Због миша (1920).

ЛИТ: А-м, Николај Семјонович Љесков, у: Закржљали род, Згб 1931, с. 3-6.

Б. К-ћ