ЉУБИБРАТИЋ Михаило-Мићо – преводилац (Љубово, Херцеговина, 1839 – Београд, 26. II 1889). Потомак је древне српске породице старином из XIV века. Основну школу учио је у манастиру Дужи, а италијанску класичну гимназију у Дубровнику, где је радио (1856) као трговачки књиговођа. У периоду 1857-1862. учествовао је у херцеговачким устанцима као тумач, заступник и секретар Луке Вукаловића. Борио се, као члан народног већа које је управљало устанком, на Зупцима (1858), Суторини, Дебелом Бријегу и опет Зупцима (1859/60), око Пиве, на Орашју и Љубову (1861) и учествовао у преговорима са великим силама и Турцима (у Цавтату, Мостару и Сарајеву). После пропасти устанка пошао је са Луком Вукаловићем у Русију (1863), али се после шест месеци вратио у Бгд, где је живео и радио као чиновник (1863-1875). Узео је учешћа 1875. у Херцеговачком устанку као народни вођа и војвода. Аустријски шпијуни су га на препад ухватили у селу Вељан 28. II 1876. и спровели га кроз Дубровник, Шибеник, Сплит и Трст у Линц, где је био заточен као ратни заробљеник (1876-1877). Потом се вратио у Бгд, где се стално настанио (1877-1885). Именован је 1885. за команданта Првог добровољачког одреда у Српско-бугарском рату, али се због примирја није борио. Постављен је 1887. за начелника пиротског и врањског округа, а затим за секретара I класе Министарства финансија у Бгду (1888-1889), на којем положају је и преминуо. Говорио је италијански, француски, руски, немачки и грчки. Основао је библиотеку „Низ животописа знаменитих војсковођа“, у којој је штампао свој превод са француског монографије Суваров (Бгд 1874). Постхумно је угледао света његов превод са француског – Коран (Бгд 1895). Под именом Милан Љубибратић преводио је са француског и италијанског позоришне комаде: Т. Баријер, А. Жем-син: Јава у сну (1873), А. Буржоа, Т. Баријер: Живот једне глумице (1875); П. Фуше: Адмирал плаве ескадре (1877); П. Ђакомети: Грађанска смрт (1881); Е. Ожје: Кајишари јавнога мишљења – Бестидници (1881); О. Вакери: Жан Бодри (1883). У обимној рукописној заоставштини, која се чува у Сарајеву, налазе се преписка и превод још једне француске комедије, која није изведена. У СНП у НСаду је 1881. игран његов превод Бушардијеве драме Бертран морнар.

ЛИТ: А-м, Мићо Љубибратић, Србадија, Беч 26. IX 1875; М. Бан, Надгробна реч Мићи Љубибратићу, Народни дневник, 1889, бр. 49, с. 3; В. М., Михаило Љубибратић у последњем босанско-херцеговачком устанку, Застава, 1889, бр. 53; А. Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, Згб 1903, књ. II, с. 42-43; Т. П. Ораховац, Три знаменита Херцеговца, Бгд 1908, с. 5-22.

Ђ. П.