ЛАБИШ Ежен (Eugène Labiche) – француски драмски писац (Париз, 6. V 1815 – Париз, 23. I 1888). Отац му је био индустријалац. Студирао је права. Списатељску каријеру је започео као приповедач и романописац, али се убрзо (1838) јавио једном водвиљском комедијом. Аутор је преко сто комедија и водвиља. За члана Фанцуске академије изабран је 1880. Писао је без претензија, не залазећи у дубину. Одликовао се цртањем карактера, врцавошћу духа и комичном инвенцијом. Ситуације су му добро смишљене. Веселост му је без ироније. Имао је огромног успеха и није без разлога речено да је повратио углед водвиљској комедији. У СНП је изведен знатан број његових комада: 1895. самостално написани Штедионица (La Cagnotte, 1860) и 1889. Из захвалности (Embrassons – nous, Folleville, 1850), док их је више написаних у сарадњи – са Е. Мартеном: 1871. Нашла врећа закрпу (La Poudre aux yeux, 1861), 1887. Перишонов пут (Le Voyage de M. Périchon, 1860), 1898. Себичњак (Moi, 1864) и 1899. Мале руке (Les Petites mains, 1859); од комада писаних у заједници са Марк-Антоаном Мишелом приказана су три: 1903. Пргав човек (Un Monsieur qui prend la mouche, 1852), 1905. и 1975. Флорентински шешир (Un Chapeau de paille d’Italie, 1851) и 1905. Зет или Једва стече зета (Mon Isménie). Поред ових, изведена су још два комада писана у сарадњи: 1879. Цврчак у мравињаку (La Cigale chez les fourmis, 1876, са Е. Легувеом) и 1879. Милион (Le Point de mire, 1864, са А. Делакуром).

БИБЛ: Једва стече зета, шала у 1 чину, превод с француског, НСад–Скопље 1934.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште Н. Сад, 24. I 1863. „Разбијена шоља“, Даница, 1863, бр. 6, с. 95-96; Ј., „Нашла врећа закрпу“, Позориште, НСад 1872, бр. 26, с. 106-107; К. Р., „Цврчак у мравињаку“, шаљива игра у једном чину од Легуве-а и Лабиша, Јавор, 1879, бр. 5, с. 157-158; -ст-, „Милион“ – шаљива игра у 4 чина, написали Лабиш и Делакур, превео Н. Н., Јавор, 1879, бр. 18, с. 574-576; Г., „Перишонов пут, шаљива игра у 4 чина од Лабиша,  Браник, 1887, бр. 139, с. 4; -а-, Перишонов пут, Позориште, НСад 1887, бр. 30, с. 138-139; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 13, с. 3; Г., Себичњак, Позориште, НСад 1898, бр. 18, с. 82; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац 1898, бр. 86, с. 3; А-м, „Мале руке“, шаљива игра у 3 чина од Е. Лабиша и Е. Мартена, Браник, 1901 , бр. 153, с. 3; =, Српско народно позориште у Вршцу, Родољуб, Вршац 1903, бр. 27, с. 1;  А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1905, бр. 35, с. 1108; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек 1. XII 1905;  -р-, „Штедионица“, Јединство, 13. XII 1923; Б. Зајчић, Eugène Labiche, Teater, 1922-1923, бр. 6, с. 5-6; А. Штрбић, У уторак је давана комедија „Перишонов пут“, Радикалски гласник, Велики Бечкерек 1924, бр. 28, с. 2; Б. Ј., Е. Лабиш и М. Мишел: „Флорентински шешир“, редитељ г. Веснић, Јединство, 12. II 1925; А-м, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1925, бр. 24, с. 11-14; С. Зубац, „Флорентински шешир“, водвиљ у 5 чинова од Лабиша, премијера 10. о. м. редитељ г. Р. Веснић, Видовдан, НСад 1925, бр. 7, с. 5; Ј. Грчић, Лабиш у нас, Јединство, 1925, бр. 1569, с. 3, бр. 1570, с. 2-3, бр. 1571, с. 2.

С. А. Ј.