ЛАКУР Жозе-Андре (José-André Lacour) – француско-белгијски драмски писац и романсијер (Жили, Белгија, 27. X 1919 – Париз, 13. XI 2005). Свој први роман (Паника на Западу) и своју прву драму (Тристан) написао је 1943. Париз га је прихватио 1950. Тада је приказана његова мелодрама Наша кожа (Notre peau). Три г. касније изведена је његова црнохуморна комедија О, преци моји…! (O, mes aieux!…). У њој је било изврсних појединости, нарочито речи, али није било ни доброг дијалога ни добро постављених ситуација, тако да је, по мишљењу неких критичара, било боље да је дело остало у фиоци. Његов највећи позоришни успех су Матуранти (L’année du bac, 1958). На помисао да напише овај комад дошао је разговарајући са својом ћерком и њеним другарицама средњошколкама. Иако је на ову тему преко париских позорница прошао приличан број комада, дело је засновано на сукобу генерација, а, вешто и даровито вођено, играно пуне три сезоне (у иностранству је доживело око четири хиљаде представа). Комедија Маскарен (Mascarin, 1959) класична је сатира на рачун лекара и лечења. Средишња личност је собар, којег заљубљена собарица представља газдарици као великог исцелитеља и који – о чуда? – успева да излечи газдарицу и да чак једна глувонема особа проговори. Да није уобичајеног породичног троугла и чешћих вулгарности, комад би, заснован на здравом разуму без претензија, више пленио гледаоце. Он је успели адаптатор драме Хермана Воука Побуна на Кејну (1957). „Дијалог му је пун нерва и прецизан је као добра партија пинг-понга“ – по речима једног приказивача. Ова је адаптација представљала прави тријумф игре и режије, када је први пут остварена на сцени. Добитник Велике награде за драмску уметност коју додељује белгијски град Ангијен (1952), аутор је и знатног броја романа, међу којима су Венеција у октобру и Смрт у овој башти (La mort en ce jardin), од којег је Л. Буњуел направио филм. Посебно је успео његов роман Кажњавање жртава (Le châtiment des victimes). СНП је Матуранте приказало 1959.

С. А. Ј.