ЛАНЕР-БАКАЛОВИЋ Мара – драмска глумица (Сремски Карловци, 21. VIII 1898 – Крагујевац, 10. IX 1959). Била је друга супруга глумца Петра Ланера, а затим се удала за Ђуру Бакаловића (в). Рођена је у сиромашној чиновничкој породици Петровић; још као дете прешла је у Земун, где је видела представе гостујућих трупа, у првом реду новосадског Позоришта. Завршила је два разреда гимназије. Први пут је ступила на сцену као Марија Антоновна у Гогољевом Ревизору 1913. у нишком позоришту „Синђелић“, за управе Симе Бунића, и у њему играла до Првог светског рата. После рата, од 1918. до 1920, била је члан новог путујућег позоришта „Гундулић“ у београдском хотелу „Таково“ под управом Љубомира Рајичића Чврге. Од 1921. до 1923. је била у СНП у НСаду, од 1923. до 1928. у Подрињском повлашћеном позоришту Душана Животића, у којем је играла значајне драмске и карактерне улоге, затим кратко у трупи Николе Јоксимовића, 1929. у београдском позоришту код „Боровог парка“, од 1929. до 1930. поново у СНП, од 1930. до 1934. у позориштима у Пожаревцу, Шапцу и Лесковцу и у трупи свог првог мужа П. Ланера; од 1935. до 1937. је опет код Душана Животића; 1937. је, кратко време, трећи пут у СНП, од 1937. до 1941. у НП на Цетињу и од 1942. у позоришту Удружења глумаца у Бгду. Од 1. IV 1945. до пензионисања, 1953, била је чланица НП у Крагујевцу. Била је глумица завидне стваралачке снаге, богате осећајности и јаког темперамента, са смислом за стварање лепих сценских ефеката у игри. Њене драмске партије биле су снажно надахнуте и врло емотивне, а карактерне и комичне изразито реалистичне и у свему одмерене у изразу. О њеној креацији Мајке Југовића у Крагујевцу рецензент је написао: „Мада по мало декларативна, претерано патетична и местимично напрегнутог тона, који није увек изражавао небески бол једне мајке-хероине, дала је углавном врло добру игру, налазила дирљиве и херојске акценте, нарочито у клетви у I чину и приликом сусрета са Дамјановом руком на крају.“ Одликована је Орденом заслуга за народ III степена.

УЛОГЕ: Сојка (Др), Госпођа Веринол (Топаз), Милица (Ослобођење Косте Шљуке).

ЛИТ: В., Гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада у Панчеву, Панчевачка недеља, 1937, бр. 190, с. 1; Р. Стојадиновић, Крагујевачко позориште 1835-1951, Крагујевац 1975, с. 205.

Б. С. С.