ЛАЊИ Стеван – редитељ, новинар, писац и преводилац (Суботица, 13. III 1921 – Нови Сад, 31. X 2010). Отац Максо, трговац, и брат Андрија су у Другом светском рату ухваћени као Јевреји и потерани у логор, а мати Царка рођ. Бабић, Српкиња, добровољно је пошла са њима, тако да су све троје живот окончали у гасној комори у Аушвицу. Л. је касније своме презимену додао и мајчино девојачко, те се потписивао као Бабић-Лањи. До почетка рата похађао је Школу за резервне официре у Сарајеву, где је априла 1941. добио чин потпоручника и послат у ратну јединицу. Избегавши заробљавање, вратио се кући и запослио се као шегрт код фотографа И. Тимара и укључио се у диверзантску групу младих комуниста. У јулу 1941. је ухапшен и у затвору „Чилаг“ у Сегедину одслужио је једногодишњу затворску казну. Потом је поново ухапшен и од јула 1942. био је на принудном раду у Сомбору па у Борском руднику, одакле је успео да побегне и придружи се партизанима. После рата уписао се најпре на медицину, а затим је прешао на Високу филмску школу (касније Академију), где је 1951, у првој генерацији, завршио режију у класи Вјекослава Афрића. Учествовао је у оснивању Кинотеке (1952), а затим је радио у Дирекцији за информације Владе ФНРЈ и као новинар у ТАНЈУГ-у и „Борби“. Из Бгда је 1954. прешао у НСад, најпре у Радио (где је радио у редакцијама драмског програма и програма на мађарском језику), да би од 1969. до пензионисања (1984) био запослен у Мађарској редакцији новосадске Телевизије. Режирао је у многим војвођанским позориштима. Писао је радио-драме и романе криминалистичког и научно-фантастичног жанра: Инспектор се преварио, за који је добио прву награду на конкурсу „Дуге“, У канџама гангстера, Жута планета, Обрачун. Осим са мађарског, који је говорио од детињства, преводио је и са француског, италијанског и енглеског. У СНП је к. г. 1960. режирао Гресикерову трагикомедију Хенрих VIII и његових шест жена, а његов превод Шизгалових Дактилографа изведен је 1984.

ЛИТ: Ј. Виловац, На споредном колосеку, Дневник, 26. IV 1960.

В. В.