ЛАРОНЖ Адолф (Adolf L’Arronge)  – немачки музичар и драматичар (Хамбург, 8. III 1838 – Кројцлинген код Констанце, 25. V 1908). Отац Еберхард (умро 1878) био је својевремено веома популаран комичар и касније директор позоришта. У гимназију се уписао у Берлину, а завршио ју је у Ахену, где се посветио музици коју је три г. студирао у Лајпцигу. Као диригент службовао је у Данцигу, Кенигзбергу, Келну, Вирцбургу, Штутгарту, Пешти и Берлину; за време службовања у Берлину написао је лакрдију Das große Los, која је убрзо пожњела велик успех, па је напустио музику и одао се писању драма, радећи и даље у позоришту. Вилхелмштетско позориште у Берлину је реорганизовао и од њега створио „Берлинско позориште“ (Deutsches Theater, 1883), којим је руководио до 1894. Написао је занимљиву књигу Немачко позориште и немачка глума (Deutsches Theater und Deutsche Schauspielkunst, 1896). Дао је већи број драма, био омиљен драмски писац, и његов народни комад Очина маза (Mein Leopold, 1873) изводи се и данас на немачким сценама. У СНП су играни његови комади: 1881. Очина маза у преводу С. Рајковића, 1885. Доктор Клаус (Doktor Klaus, 1879) у преводу С. Петровића и 1896. Задушне жене (Wohltätige Frauen, 1879) у преводу М. Јовановића.

С. К. К.