ЛАЗАРЕВИЋ Лаза К. – приповедач (Шабац, 13. V 1851 – Београд, 10. I 1891). Отац Кузман, пореклом из Херцеговине, држао је са братом Михаилом трговачку радњу, а мајка Јелка оставши сироче удала се са 15 г. Рано је остао без оца са мајком и три сестре. У родном граду је завршио основну школу 1861. и нижу гимназију 1865, а у Бгду вишу гимназију 1867. и Правни факултет Велике школе 1871. Његов отац је био пренумерант на многе књиге које су тада излазиле па је већ у раном детињству имао прилику да се упозна са књижевношћу и заволи је. Био је активан у напредном покрету и један од оснивача  и секретар студентског друштва „Побратимство”. Током студија био је под утицајем С. Милетића. Привржен руском језику и књижевности, учио је руски језик и читао дела руских револуционарних демократа. Стипендију коју је добио за студије медицине у Паризу је изгубио 1871. због учешћа у студентском штрајку, па је једно време радио у Министарству просвете као практикант. Касније је добио стипендију и у Берлину је завршио медицину 1879. За време Српско-турског рата 1876-77. морао је да прекине студије јер је позван на војну дужност. Служио је као лекарски помоћник и био одликован Сребрном медаљом за ревносну службу. У Берлину се заљубио у Ану Гутјар, која је касније постала оперска певачица. Овај период његовог живота описао је у приповеци Швабица. По повратку у земљу радио је као лекар београдског округа од 1879. до 1881, а затим као примаријус и шеф Унутрашњег одељења Државне болнице до 1889. Од 1. XII 1882. до 1889. био је званични лекар НП у Бгду, а од 25. III 1883. члан Књижевно-уметничког одбора НП у Бгду до 14. IV 1889. када је разрешен. Оженио се Полексијом, сестром свог друга К. Христића а ћерком Н. Христића, тадашњег председника владе уз којег је ушао у дворске кругове и 1889. постао лични краљев лекар – тада је унапређен у санитетског потпуковника. Упоредо са напорном праксом радио је и на књижевности. За десет г. написао је девет приповедака: Први пут с оцем на јутрење, Школска икона, У добри час хајдуци!, На бунару, Вертер, Све ће то народ позлатити, Ветар, Он зна све и Швабица, док је осам остало недовршено. Приповетке је објављивао углавном у часопису „Отаџбина”, али и у „Српској зори”, „Вили”, „Матици” и „Словинцу”. Једино није објавио Швабицу јер је била сувише аутобиографска. Ова приповетка је објављена 7 г. после његове смрти. Од 1883. био је члан Српског ученог друштва, а од 1888. и Српске академије наука. Објавио је 22 научна и стручна рада у домаћим листовима и у „Allegemeine Wiener Medicinische Zeitung”. Превео је драме Пуковник и војник Виктора Диканжа и Царица Ежена Скриба и приповетку Ђавоља посла Н. В. Гогоља. Његову приповетку Швабица превео је на чешки језик Јан Худец. Српска академија наука је 8. VII 1890. наградила његову последњу приповетку Он зна све. Неке његове приповетке су драматизоване: Швабица (драм. Мирко Милорадовић), Први пут с оцем на јутрење (драм. Јосип Кулунџић), На бунару (драм. Драгомир Ивановић), Да ли ће то народ позлатити (драм. Риста Одавић, изведено 5. V 1907. у НП у Бгду и Б. Војиновић изведено 10. XI 1930. у НП у Скопљу). У СНП је 18. XII 1973. премијерно изведена Фројлан Ана по мотивима његове приповетке Швабица.

БИБЛ: Како је постало и напредовало позориште у Старих Грка, Вила, 1868, бр. 16; Припитомљавање наше домаће животиње, Вила, децембра 1868; Wirkung des Quecksilbers, Берлин 1879; Шест приповедака, Бгд 1886; Приповетке I-II, Бгд 1898, 1899; Целокупна дела, Бгд 1912, 1929; Сабрана дела, Бгд 1956.

ЛИТ: М. Савић, Шест приповедака Лазе К. Лазаревића, у: Из српске књижевности I, НСад 1898; Ј. Скерлић, Лаза К. Лазаревић, у: Писци и књиге II, Бгд 1907, III 1964; В. Глигорић, Лаза К. Лазаревић, у: Српски реалисти, Бгд 1954; Б. Ковачевић, Лаза К. Лазаревић, у: Сабрана дела, Бгд 1956.

М. Л.