ЛАЗИЋ Сима Лукин – драмски глумац, публицист и новинар (Босански Брод, 15. III 1863 – Рајић, Славонија, 20. VI 1904). Рођен је у трговачкој породици и рано је остао без оца. Основну школу учио је у Шапцу и Бгду, где је завршио три разреда гимназије. На почетку српско-турског рата, 1876, хтео је да ступи у добровољце, али га као малолетног нису примили. Због тога је прекинуо школовање и у Крагујевцу изучио трговину; до краја 1881. радио је у тој струци, а потом отишао у глумце. Од 1882. до 1884. био је члан путујућих позоришних дружина Фотија Иличића (в), Ђорђа Пелеша (в), затим, 1885-1886, и Ђорђа Протића, с којима је пропутовао многе наше крајеве. У СНП је први пут наступио као гост 30. I 1886. у НСаду, у улози Никефора (Градиња и син му Немања), и ускоро био ангажован за привременог члана (27. II) одигравши дотле као гост још неколико улога. СНП је напустио фебруара 1889, извесно време био је у путујућем позоришту Петра Ћирића, па је дошао у Бгд и посветио се новинарском позиву; краће време наступао је и у НП Бгд. Публицистичким и новинарским радом, међутим, почео се бавити још 1886. у „Стармалом“. Своје радове објављивао је и у „Застави“, „Одјеку“, „Позоришту“, „Невену“, „Геџи“, „Бранковом колу“ и другим листовима и часописима. Г. 1891. постао је члан редакције „Србобрана“ у Згбу и његов највреднији сарадник. Издавао је и уређивао хумористичко-сатиричне листове: „Бич“ (Бгд 1889-1890) и „Врач погађач“ (Згб 1896-1902; НСад од 1902. па даље; лист је после његове смрти, до 1914, издавала његова жена Зорка). Писао је у својим и другим листовима политичке и полемичке чланке, памфлете, хумористичке и сатиричне текстове у прози и стиховима, афоризме и епиграме. Објавио је, у засебним брошурама, и неколико историјских списа, без научне вредности. Песме и епиграме штампао је у засебним збиркама. Као глумац тумачио је драмске и карактерне улоге и интриганте. У савладавање глумачких задатака уносио је интелигенцију, преданост и свест једног успламтелог младог родољуба да је бављење позоришним послом, у условима у којима је тада радило СНП, прека народна потреба и изузетан национални задатак. У своме чланку Поглед са позорнице на позорницу („Позориште“, 1887, бр. 35-47) разматра многа питања нашег тадашњег позоришног живота и рада; залаже се за озбиљнију и студиознију позоришну критику; пише о друштвеном значају глумачког позива код нас и о награђивању глумаца, такође и о публици и значајној мисији позоришта међу Србима. У другом чланку, Преставе (sic!) за децу („Позориште“, 1887, бр. 48-49), поздравља намеру СНП да организује представе за децу и школску омладину и указује на њихов национално-васпитни значај.

УЛОГЕ: Поџупан Палковић (Нови племић), Дужде од Млетака (Отело), Биров (Вампир и чизмар), Балзер (Ловорика и просјачки штап), Тајник кнежев (Очарани кнез), Кнез Радомир (Добрила и Миленко), Ранко (Смрт Стевана Дечанског), Лекар (Завађена браћа), Гриндлинг (Распикућа), Петар (Пријатељи), Зарица (Владислав), Жозеф (Перишонов пут), Боров (Федора), Бан од Котара (Милош у Латинима), Валтер Ралф, Пит (Пут око земље за 80 дана), Сирвиљ (Марија, кћи пуковније).

ЛИТ: -Ша, 30. I „Градиња и син му Немања“, Застава, 1886, бр. 19, с. 2; А-м, Једна од најбољих представа, Наше доба, 1886, бр. 37, с. 2; А-м, Добрила и Миленко, 1886, Наше доба, бр. 42, с. 3-4; А-м, Једна успела представа, Наше доба, 1886, бр. 20, с. 3; -О-, „Отело“, трагедија у 5 чинова од В. Шекспира, Браник, 1887, бр. 150, с. 3; М. Витас, Надгробна реч Сими Л. Лазићу, Застава, 1904, бр. 134, с. 5-6; Ј. Рад(онић), Сима Лукин Лазић, Календар МС за 1905, НСад 1904, с. 126-127; П. Кулишић, Сима Лукин Лазић, Срђ, Дубровник, 1904, бр. 13, с. 624; Ј. А., Сима Лукин Лазић, Политика, бр. 145, с. 2.

Л. Д.