ЛЕМОЕН Гистав (Gustave Lemoine) – француски драмски писац (Париз, 29. X 1802 – По, 27. VIII 1885). Писао је комедије, водвиље и драме, али ретко сâм, тражећи увек што спретније сараднике. Лично се није сувише прославио у своје време и име му је спомињано само уз драме Мајчин благослов или Нова Фаншона и Тридесет година из живота једнога карташа, које није створио сâм. На жалост, оба су дела ушла у српски репертоар у преводима са немачких прерада. Лаћао се и других књижевних послова (писао је текстове за оперете, либрета за опере), па је чак састављао и романсе за које би музику компоновала његова супруга Лоиза Пиже (1810-1889). Најчешћи његови сарадници били су: Е. Скриб, Е. Лабиш, А. Денери, Ж. Бајар, П. Дино, П. де Кок, А. Декурсел, Ж. Мелвил. Познатија су му дела: Тридесет година или Живот једнога карташа (1827, у сарадњи са В. Диканжом и П. Диноом), Урокљиво око (1836, са Е. Скрибом), Несрећна жена (1837, са Д’Оривоом), Мајчин благослов или Нова Фаншона (1841, са А. Денеријем), Благослов божји (1841), Никола Никлби или Лондонски просјаци (1842, са П. Диноом), Жена што кроз прозор скаче (1847, са Е. Скрибом), Марија или По милости божјој (1849, са А. Денеријем), Кћи краља Ренеа (1850), Ситна средства (1850, са Е. Лабишем и А. Декурселом). На позорници СНП изведена су четири његова позоришна комада: Жена што кроз прозор скаче (са Е. Скрибом), Гушче буковачко (као сарадник Ж. Бајара; према мађарској преради Лиле Буљовски посрбио Ј. Ђорђевић), Претенденат и протектор (са Ж. Бајаром; у немачкој преради Вилхелма Фридриха) и Мајчин благослов (са А. Денеријем; у немачкој преради Ф. Е. Линкера).

ЛИТ: Ст. Новаковић, Жена, што кроз прозор скаче, Видовдан, Бгд 1862, бр. 145, с. 3-4.

Ж. П.