ЛЕНСКА Стефанија – глумица и певачица (Загреб, 1888 – Београд, 22. VII 1942). Право јој је презиме Хохњец. У Згбу је завршила глумачку школу и на сцени ХНК дебитовала 1909. у комаду Рибице. До 1912. била је члан филијале ХНК под управом Михаила Марковића млађег (в). Од 1. X 1913. до избијања Првог светског рата наступала је у СНП као хористкиња и у улогама наивки. За време рата боравила је у Осијеку и Вараждину. Од 1. I 1919. до 31. I 1921. била је чланица НП у НСаду, а од 1. II 1921. до пензионисања, 29. IX 1927, НП у Бгду. Као пензионер је, од 1932. до 1937, радила као хонорарни билетар у НП у Бгду.

УЛОГЕ: Женика (Златан паук), Павле (Прави се светац), Јованка (Протекција), Мис Бела (Госпођа са сунцокретом), Кети (Карлова тетка), Мадлена (Звонар Богородичине цркве у Паризу), Миланка (Живот без живота), Јованка (Чика Лебонар), Јулија (Присни пријатељи), Мизета (Чергашки живот), Лидушка (Перчин), Трилби (Трилби), Милисанда (Веверица), Лујза (Две сиротице).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1914, бр. 19, с. 2; А-м, Evetke, Bácskai Napló, Суботица 1914, бр. 7, с. 4; А-м, „Присни пријатељи“, Застава, 25. II 1919; А-м, „Чергашки живот“, Застава, 8. II 1919; А-м, „Чича Лебонар“, Јединство, 26. IX 1920; А-м, Позориште, Слобода, 22. XII 1920; А-м, † Стефанија Ленска, Српска сцена, 1942, бр. 1, с. 30.

В. В.