ЛЕОНКАВАЛО Руђеро (Ruggiero Leoncavallo) – италијански композитор (Напуљ, 8. III 1858 – Монтекатини, код Фиренце, 9. VIII 1919). Музику је учио на Конзерваторијуму у Напуљу. Био је студент Филозофског факултета у Болоњи. Живот је провео као кафански музичар и наставник музике у Италији, Француској, Енглеској и Египту. За собом је оставио 10 опера, 7 оперета, 1 балет, 1 симфонијску поему и више романси и песама претежно салонског карактера. Међутим, у музичку историју је ушао и светску славу постигао само једним својим делом, опером Пајаци, у којој је на основу истинитог догађаја из живота једне путујуће глумачке дружине веома успешно оцртао крваво преплитање комедије на даскама и трагедије у стварности. То дело, настало свега две г. после прве веристичке опере, Маскањијеве Кавалерије рустикане, постало је прототип натуралистичког оперског театра. Распеваном јужњачком мелодиком, страственошћу описаних ликова и музике која црта њихове осећаје, као и јаким, управо драстичним сценским ефектима, Пајаци се скоро цело столеће непоколебљиво држе међу најпопуларнијим и највише играним светским операма. Уз Маскањијеву Кавалерију, Пајаци су једно од најуспелијих дела веристичког смера и представљају одређено обогаћење не само италијанског него и светског музичког театра. Остала познатија дела су му: опере – Боеми (La Bohème), Заза, Гофердо Мамели, Краљ Едип (Edipo re); балет – Живот једне марионете (La vita d’una marioneta); оперете – Краљица ружа (La reginetta delle Rose), Малбрук (Malbruck), Први пољубац (Il primo bacio). У СНП су Пајаци били више пута на оперском репертоару (1912, 1922, 1950, 1958, 1964, 1979).

М. Х.