ЛЕСИНГ Готхолд Ефраим (Gotthold Ephraim Lessing) – немачки писац (Каменц, Горња Лужичка, Немачка, 22. I 1729 – Брауншвајг, Немачка, 15. II 1781). Велики представник немачког и европског просветитељства и борац за слободну мисао, син пастора, у родном месту је похађао основну и латинску школу, а средњу у Мајсену. Још као студент у Лајпцигу приближио се позоришној трупи госпође Нојбер (Neuber), која је већ 1748. извела његову комедију Млади научник (Der junge Gelehrte, штампана 1754). У седмогодишњем рату (1756-1763), у којем је учествовао и Матија Антун Рељковић (1732-1798), био је секретар генерала Тауенцина, главнокомандујућег пруске војске. Убрзо потом је био драматург у Хамбургу, у позоришту које представља први покушај оснивања националног позоришта код Немаца (1767-1769), а од 1770. је био библиотекар код наследног кнеза од Брауншвајга. Истакнути је критичар и теоретичар књижевности и уметности уопште (Briefe, die neueste Literatur betreffend, 1759-1765; Laokoon, 1766), а као драматург позоришта у Хамбургу он је Хамбуршком драматургијом (Hamburgische Dramaturgie, 1767-1769), збирком приказа 52 комада која су извођена током две сезоне у Хамбургу, у знатној мери, и задуго, утицао на развој позоришта и позоришне уметности у Немачкој и изван ње, па и код нас. Ослањајући се на Аристотела третирао је знатан број теоретских питања глуме и позоришне уметности уопште. У нашој културној прошлости и баштини Л. има своје место. Један део његових басни код нас је превео и адаптирао Доситеј Обрадовић, који је превео и Л. младалачку драму Дамон, која је код нас давана и као „телевизическоје сочиненије“. Доситеј је иначе за немачког писца имао само речи похвале: „оштроумни и премудри“, „велики премудрејши у нацији својој“, „просвештене Германије велики просветитељ“ итд. Када је код нас кренуо интензивнији позоришни живот, Л. мисли о театру често су цитиране, а у позоришним рецензијама било је позивања нарочито на Хамбуршку драматургију. „Ко хоће судијом књига да постане… нека Лесингову Драматургију на изуст научи“ – писао је 1839. Јован Стерија Поповић. Од Л. великих и познатих драма (Miß Sara Sampson, 1755; Minna von Barnhelm, 1767; Nathan der Weise, 1779. и других), приказиваних на немачкој језичкој територији и изван ње, у СНП је изведена само Емилија Галоти (Emilia Galotti, праизведба 18. III 1772. у Брауншвајгу): први пут у уторак, 10/22. III 1870. и потом 14. III 1872, „у славу стогодишњег дана прве представе у Брауншвајгу“, у преводу Владана Арсенијевића (1848-1900), професора реалке у НСаду, члана ПО ДСНП, а касније професора Учитељске школе у Карловцу. Иначе, знатан број Л. дела превођен је код нас по неколико пута, а међу преводиоцима се налазе Змај, Васа Живковић итд.

БИБЛ: Емилија Галоти, Панчево б. г. (1882. или 1883), преводилац непознат, 52. св. Народне библиотеке Браће Јовановића.

ЛИТ: Ј. (др М. Јовановић), Емилија Галоти, Позориште, НСад 1872, бр. 43; A. Schmaus, Lessings Fabeln bei Dositej Obradović, Zeitschrift für slavische Philologie, Leipzig 1951, с. 1-47; С. К. Костић, Лесингова „Емилија Галоти“ код Срба, Годишњак Филозофског факултета у НСаду, 1960, књ. V, с. 301-318; С. К. Костић, Готхолд Ефраим Лесинг и његова трагедија Емилија Галоти, НС, фебруар-март 1960; С. К. Костић, Немачки класици на сцени СНП у Новом Саду, у: Споменица СНП 1861-1961, НСад 1961, с. 193-228; С. К. Костић, Deutschsprachige Dramatiker auf der Bühne des Serbischen Nationaltheaters in Novi Sad, Maske und Kothurn, Wien 8. Jahrgang 1962, Heft 3-4, с. 247-284.

С. К. К.