ЛЕСКОВАР Деана

ЛЕСКОВАР Деана – драмски писац (Београд, 14. XII 1950 – ). Основну школу („Сава Ковачевић“) и гимназију (VIII, VI, V и VIII београдска) завршила је 1970. у Бгду. Дипломирала је 1975. на катедри за драматургију на Факултету драмских уметности у Бгду. Књижевношћу се бави од 1971, када је објавила први текст: радио-драму У средини Џексон, а около гробље, што јој је и први текст изведен у позоришту (Омладинско културно-уметничко друштво „Градимир“, Бгд, режија М. Берић, 1974. На годишњем конкурсу Радио Бгда ова њена драма добила је прву награду 1971, а на истом конкурсу касније је добила још три друге награде за: Авантуре Џека Трбосека (1977), Моја се тетка убола на кактус (1978) и Припусти ме к себи, Милунка, ко бога те молим (1979). У својим радио-драмама, од којих су четири преведене на немачки језик и емитоване на немачким радио-станицама (Süddeutscher Rundfunk Stuttgart, Norddeutscher Rundfunk), Л. се, с наглашено савременим сензибилитетом, најчешће бави тинејџерима млађег узраста (11-16 г.). Трилогија Слике жалосних доживљаја објављена је 1979. у часопису „Сцена“ у НСаду, а као најбољи драмски текст добила је Гавелину награду 1980. и Стеријину награду 1981. Прво извођење ове трилогије било је у Атељеу 212 у Бгду, 23. XII 1980, у режији З. Ратковића. Исти комад СНП је извело 23. I 1981, у режији С. Унковског, а ХНК у Осијеку 19. XI 1981. у  режији М. Ојданић. Трилогија, која се жанровски може означити као хроника, приказује, у распону од пола века, животе трију генерација славонске породице Кромберг. Прва два дела драме трагања су за узроцима који су условили да последњи изданци Кромбергових, које у наше време срећемо у трећем делу, дотрајавају живот без смисла и без  потомства, у отуђеним условима урбане средине. Овом драмом Л. је у драматуршком, стилском и језичком погледу остварила значајан резултат. Велик број лица успела је да индивидуализује на убедљив начин, мада је због њихове многобројности и замршених породичних веза гледаоцу отежано њихово прецизно идентификовање. С истанчаним слухом и познавањем лексике и поузданим осећањем за ритам сцене служила се сочним народним славонским ијекавским говором, мајсторски, користећи и понеки, ретки икавизам.

БИБЛ: Слике жалосних доживљаја, Сцена, 1979, бр. 3-4; Слике жалосних доживљаја, НСад 1981.

ЛИТ: А. Мујчиновић, Хроника, Политика експрес, 30. XII 1980; Д. Клаић, Породичне митологеме, НИН, 11. I 1981; А. Мујчиновић, Трећа – срећа?, Политика експрес, 26. I 1981; М. Митић, Што даље то боље, Вечерње новости, 26. I 1981; П. Марјановић, Једва чекам да ми живот прође, Политика, 6. II 1981; Д. Кујунџић, Живот у сопственој кожи, Студент, 24. II 1981; В. Јанковић, Родоскрвнилачка страдања, Књижевне новине, 5. III 1981; С. Јованов, Жудња, мит, историја, Књижевна реч, 25. III 1981; Џ. Карахасан, Три модела. „Слике жалосних доживљаја“ у СНП, Одјек, Сарајево 1. IV 1981; Б. Свилокос, Тамно у човекову бићу, Глас омладине, НСад 18. V 1981; Д. Поповић, Стеријино позорје у новој згради Српског народног позоришта, Сцена, 1981, бр. 4-5, с. 4-16.

П. М.