ЛЕШИЋ Јосип – редитељ и историчар позоришта (Зрењанин, 29. III 1929 – Нови Сад, 25. V 1993). Потекао је из чиновничке породице. Основно школовање је започео на Вису а окончао 1940. у Сарајеву, где је завршио и гимназију 1948. У Бгду је 1954. дипломирао на Одсеку за режију (у класи Јосипа Кулунџића) Академије за позоришну уметност, на којој је 1973. и докторирао (дисертација „Позоришни живот Сарајева за вријеме аустроугарске управе“). Био је ангажован као редитељ у НП на Цетињу (од 1. VII 1952. до 20. VII 1953), у НП у Крагујевцу (од 1. VIII 1954. до 31. VIII 1956, где је обављао и дужност управника), у НП у Зрењанину (од 1. IX 1956. до 31. VIII 1959, где је био и уметнички руководилац), у НП у Мостару (од 1. IX 1959. до 15. VIII 1961), те у СНП у НСаду од 16. VIII 1961. до 31. VIII 1963, најпре само редитељ а од 1. II 1962. обављао је и функцију директора Драме: у том периоду окосницу драмског репертоара чинила су дела југословенских писаца уз још тројицу словенских (два руска и једног чешког), тројицу француских и једног немачког аутора. У Од 1963, када се дефинитивно преселио у Сарајево, до 1969. био је уметнички директор „Босна филма“, од 1969. до 1973. директор Фестивала малих и експерименталних сцена Југославије – МЕС и од 1973. професор сарајевског Филозофског факултета, а предавао је и у Драмском студију при НП пре оснивања сарајевске позоришне академије. Сарађивао је у листовима и часописима: „Зора“ (1946-1948), „Младост“ (1947-1948), „Побједа“ (1952), „Дневник“ (1960-1962), „Позориште“ (Тузла, 1963, 1965-1978), „Одјек“ (1963-1965, 1972, 1977), „Ослобођење“ (1964-1978), „Живот“ (1965), „Гласник архива и Друштва архивских радника БиХ“ (1966), „Сцена“ (1971), „Израз“ (1971, 1975-1976), „Театрон“ (1974, 1976), „Прилози за проучавање историје Сарајева“ (1974), „Могућности“ (1975), „Библиотекарство“ (1975), „Документи“ (1976), „Лица“ (1976), „Трећи програм Радио-Сарајева“ (1976, 1978), „Годишњак Института за језик и књижевност“ (1978). Аутор је оригиналних драмских дела (Човјек који није постојао, 1953; Ожиљак, 1956; Постоји сутра, 1960; Шарлатан, 1964), драматизацијā (С. Сремац: Поп Ћира и поп Спира, 1964, коју је и СНП извело 1965; С. Ћоровић: У ћелијама, 1967; Ф. М. Достојевски: Идиот, 1970) и филмских сценарија (Гласам за љубав, 1964; Глинени голуб, са Ђ. Лебовићем, 1965; Нека далека свјетлост, са Ђ. Лебовићем, 1967). Бавио се историјом југословенског позоришта, превасходно интересујући се за позоришни живот у Босни и Херцеговини (био је и члан Удружења театролога БиХ), те је неколико монографија објављено највише захваљујући њему (аутор или главни уредник и обрађивач већине јединица): Народно позориште Сарајево 1921-1971, Сарајево б. г.; Град опсједнут позориштем: позоришни живот Мостара за вријеме аустроугарске управе, Сарајево 1969; Позоришни живот Сарајева (1878-1918), Сарајево 1973; Камерни театар 55, Сарајево 1975; Сарајевско позориште између два рата, I-II, Сарајево 1976; Народно позориште Сарајево, Сарајево 1978; Народно позориште Зеница, Зеница 1978. и Народно позориште Босанске крајине (1930-1980), Бања Лука 1980. На ЈПИ Стеријиног позорја у НСаду долазио је неизоставно од самог почетка (1956) – тако се у НСаду задесио и крајем маја 1993, када је од срчаног удара преминуо у хотелу „Путник“. Добио је награду града Мостара за режију Диренматове драме Посета старе даме, ИП „Свјетлост“ за науку (1974) и Двадесетседмојулску награду за књигу Позоришни живот Сарајева за вријеме аустроугарске управе (1974); носилац је и награде Удружења драмских уметника Србије.

РЕЖИЈЕ: Обзирна блудница, к. г., Смрт губернатора, Осам жена, Кристифор Колумбо, Хајде да стварамо оперу.

БИБЛ: Ријечи крвљу исписане, Сарајево 1946; Како смо градили омладинску пругу, Сарајево 1948; Стихови, Сарајево 1952; Оно што се тиче свих нас само сви могу да решавају, Дневник, 9. XI 1962; Први утисци, Дневник, 23. XI 1962; Шарлатан, Згб 1965; Публика – и то је позориште, Позориште, НСад 1969, бр. 3-4, с. 5; Мали лексикон глумаца и редитеља сарајевског позоришта у сезони 1920/1921, Позориште, Тузла 1972, бр. 1, с. 93-105; Позоришни живот Сарајева за вријеме аустроугарске управе, Сарајево 1973; Позоришни живот Сарајева за вријеме аустроугарске управе, Сарајево 1974; Огледи из историје позоришта БиХ, Сарајево 1976; Народно позориште Зеница, Зеница 1978; Нушићев смијех, Бгд 1981; Сумњиво лице Бранислава Нушића, Бгд 1982; Слика и звук у драмама Мирослава Крлеже, Сарајево 1981; Савремена драма и позоришта Босне и Херцеговине, НСад 1984; Историја позоришта Босне и Херцеговине, Сарајево 1985; Историја југославенске модерне режије, НСад 1986; Бранислав Нушић: живот и дјело, НСад 1989; Вријеме мелодраме, Сарајево 1989; Један вијек српске драме, Сарајево 1990; Савремена драмска књижевност у Босни и Херцеговини (1944-1985), Позориште, Тузла 1990, бр. 1-2, с. 1-166; Драма и њене сенке, НСад 1991; Стерија драмски писац, НСад 1998.

ЛИТ: Д. Поповић, Жан-Пол Сартр: Обзирна блудница, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 277; М. Кујунџић, Губернатор: човек и власт, Дневник, 9. X 1962; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд 1963, бр. 22, с. 44; С. Радоњић-Рас, Један драгоцен подухват, Позориште, Тузла 1969, бр. 5-6, с. 636-639; Д. Михаиловић, Град опседнут позориштем, Позориште, НСад 7. III 1970; Р. Бесаровић, Јосип Лешић: Позоришни живот Сарајева 1878-1918, Гласник Архива и Друштва архивиста БиХ, 1972-1973, књ. XII-XIII, с. 311-316; Љ. Цвијетић, Ка синтези, Око, 28. X 1973; П. Протић, Почеци сарајевског позоришног живота, Савременик, 1973, бр. 7, с. 90-92; Т. Куленовић, Позоришно Сарајево, Израз, 1973, бр. 7, с. 77-79; С. Радоњић-Рас, Студиозност и цјеловитост, Одјек, 1974, бр. 7, с. 21; С. Мићановић, Јосип Лешић, Израз, 1975, бр. 4-5, с. 647-651; Д. Јекнић, Оживљена прошлост, ЛМС, 1977, књ. 420, с. 408-411; С. Радоњић-Рас, Сарајевско позориште између два рата, Театрон, 1977, бр. 8-9, с. 123-125; Т. Куленовић, Лектира, Сарајево 1978, с. 224-227; Ш. Јуришић, Послијератна казалишна књижевност у БиХ, Путеви, 1980, бр. 1, с. 173-176; Ж. Серенчеш, Умро Јосип Лешић, Борба, 27. V 1993; П. Самарџија, Комеморација поводом смрти Јосипа Лешића, Политика експрес, 28. V 1993; А-м, Комеморација поводом смрти Јосипа Лешића, Јединство, Приштина 28. V 1993; М. Д., Смрт позоришног човека, Политика, 29. V 1993; Ф. Пашић, Сабеседник историје, Вечерње новости, 30. V 1993.

В. В.