ЛЕШИЋ Зденко – историчар књижевности и преводилац (острво Угљан крај Задра, Далмација, 2. I 1934 – Сарајево, 18. V 2018). Основну школу и нижу гимназију завршио је у Задру, а Учитељску школу (1950), Вишу педагошку школу (1952) и Филозофски факултет (дипломирао 1957) у Сарајеву. Отада је доцент, па ванредни професор на овом факултету, на предмету Теорија књижевности. Докторирао је 1963. са тезом о књижевном делу Ивана Горана Ковачића. Од 1967. до 1969. предавао је југословенску књижевност на славистичким катедрама у Лондону и Бирмингему, а 1974. је један семестар гостовао на Универзитету Калифорнија у Њујорку. Сарађивао је са листовима и часописима: „Преглед“, „Живот“, „Путеви“, ЛMС, „Израз“, „Одјек“ итд. Објавио је десетак књига: Поља светла и таме. Књижевно дело Ивана Горана Ковачића (1971), Језик и књижевно дело (1971), Теорија драме кроз стољећа (I – 1977, II – 1979), Поезија и позориште. Теорија драме у доба романтизма (1978), Иван Горан Ковачић (1984), Књижевност и њена историја (1985). Добитник је Шестоаприлске награде града Сарајева (1972) и Ордена заслуга за народ (1976). Преводио је са енглеског, нарочито драме (Д. Мерсер: Белчерова срећа, изведено у Сарајеву; Т. Стопард: Прави инспектор Добердоб, изведено у Згбу). У СНП је 1971. игран његов превод драмског комада Пљачка Џоа Ортона.

В. В.