ЛЕВОВА Мила (Mila Loewe) – оперска певачица (Сански Мост, 7. VII 1898 – Београд, 28. II 1987). Основну школу је похађала у родном месту (1906–1910), потом у Клостеру сестара у Сарајеву (1910–1914), где је поред клавира, који је свирала још у родитељској кући, имала и предмет соло певање. У Бечу је студирала музику на Akademie für Musik und darstellende Kunst (1914–1919), на одсеку за соло певање, у класи професора Филипа Форштајна. У сезони 1919/20. била је ангажована у Опери СНГ у Љубљани, први пут наступивши као Ђулијета у опери Хофманове приче. Затим је, на позив диригента Х. Маржинеца, дошла у НСад, где је као члан Опере НП певала више сезона (од 1920/21. до 1925/26). Кратко време наступала је у Опери НП у Бгду, а потом је отишла у Тузлу, родитељима. Исте г. вратила се у Беч, где је отворила приватну музичку школу за соло певање (1927–1937). Следеће раздобље живота (1938–1950) провела је у Бгду као клавирски педагог, образујући генерације певача и повремено наступајући као концертна певачица. Затим је (1950–1962) службовала као професор соло певања у Музичкој школи при Факултету музичке уметности у Бгду. Као пензионер (од 1962) посветила се углавном педагошком раду. Забележено је да је „певала врло пријатним, гласовно крепким, лепо развијеним драмским сопраном“ (Б. С. Стојковић). Осим певачких квалитета, школованог гласа, она је показивала изразито драмско осећање у тумачењу својих улога. Поред оперске уметности и педагошког рада, често је наступала и као концертна певачица, јавно и на радио станицама у Бечу, Прагу, Братислави, Брну, Софији и Варшави и у целој Југославији. У Бечу је снимала и плоче. За време боравка у Бечу (1927–1937) наступала је искључиво као амбасадор југословенског фолклора и соло песама најпознатијих југословенских композитора (Ст. Мокрањца, Ј. Славенског,  П. Коњовића, М. Милојевића и других), са успехом представљајући југословенску музику европској музичкој јавности.

УЛОГЕ: Севира (Босонога играчица), Еуридика (Орфеј у паклу), Лола, Сантуца (Кавалерија рустикана), Фраскита, Мерцедес (Кармен), Розалинда (Слепи миш), Лота (Вертер), Флора (Травијата), Бароница Лиза (Јесењи маневар), Хиполита (Сан летње ноћи), Ева (Никола Шубић Зрињски), Ђамилех (Ђамилех), Сапфи (Циганин-барон), Анжел (Гроф од Луксембурга).

ЛИТ: Ђ. П., „Кавалерија рустикана“, Застава, 30. XI 1920; А-м, Шекспир: „Сан летње ноћи“, Застава, 2. III 1921; О. С(уботи)ћ, „Слепи миш“, Застава, 14. X 1921; О. С(уботи)ћ, „Вертер“, Застава, 23. X 1921; А-м, „Зрињски“, Застава, 26. XI 1921; Хр., Опера „Зрињски“, Јединство, 29. XI 1921; О. Суботић, „Орфеј у паклу“, Застава, 5. I 1922; А-м, „Орфеј у паклу“, Истина, 1922, бр. 1, с. 14; О. С(уботи)ћ, „Травијата“, Застава, 30. VI 1922; Хр., Премијера опере „Травијата“, Јединство, 1. VII 1922; О. С(уботи)ћ, „Јесењи маневар“, Застава, 22. IX 1922; Хр., „Јесењи маневар“, Јединство, 24. IX 1922; М. Е. Годивски, „Кавалерија рустикана“, Јединство, 22. XI 1923; О. С(уботи)ћ, „Хофманове приче“, Застава, 27. III 1924; О. С(уботи)ћ, „Корневиљска звона“, Застава, 24. VI 1924; Б. Ј., „Шумарева Криста“, Јединство, 1. III 1925; А-м, „Шумарева Криста“, оперета у 3 чина од Јарноа, Видовдан, НСад 20. III 1925; С. Ф(ишер), Концерт југословенске музике на бечком радију, Политика, 11. III 1934; А-м (М. Живковић), Успеси једне наше уметнице у иностранству. Културна пропаганда г-ђе Миле Левове, Време, 26. VII 1936.

Ђ. П.