ЛОПЕЗ Сабатино (Sabatino Lopez) – италијански приповедач, драмски писац и позоришни критичар (Ливорно, 10. XII 1867 – Милано, 27. X 1951). Још као дечак писао је и рецитовао монологе и дијалоге, а прво драмско дело написао је као дванаестогодишњак. На Универзитету у Пизи завршио је књижевност и као професор радио у школама у Болоњи, Напуљу, Катанији, Ђенови и Милану. Од 1911. до 1919. руководио је Удружењем италијанских писаца. За време Првог светског рата био је један од организатора војничког позоришта, а после рата уметнички директор миланског Народног позоришта. Организовао је извођење представа у радничким домовима и на периферији Милана – углавном дела савремених италијанских и француских аутора – и учинио много на широкој популаризацији позоришта. Објављивао је позоришне критике у „Италијанској илустрацији“, где је публиковао и своје Театарске хронике (Милано 1931). Други светски рат провео је у Швајцарској. Неговао је пријатељске везе са савременим писцима, критичарима и глумцима, што је уродило плодном сарадњом, а за њим је остала и занимљива преписка. Написао је два романа и педесетак драмских дела, махом једночинки. Његова комедија Ружни Феранте изведена је у Н-Оп 1928. у Сомбору, у преводу Зоре Вуксан-Барловић.

В. В.