ЛОРЦИНГ Густав Алберт (Gustav Albert Lortzing) – немачки композитор, певач, капелник и либретист (Берлин, 23. X 1801 – Берлин, 21. I 1851). Био је син путујућих глумаца, па је мењање места боравка ометало редовно музичко образовање даровитог дечака. Свирао је клавир, виолину, виолончело и био члан путујуће оперске дружине. Наступао је у дечјим улогама, а доцније и као певач. Од 1823. био је и ожењен глумицом. Као глумац Градског позоришта у Лајпцигу почео је да компонује, а од 1844. до 1845.  се бавио и дириговањем. Од 1846.  је био капелник у бечком позоришту; од 1848. поново је био ангажован у Лајпцигу, а од 1849. до смрти у Градском позоришту у Берлину. Компоновао је ораторијуме, опере и оркестарску музику. Заслужан је за развој немачког музичког игроказа – „зингшпила“ (Singspiel), у који је унео елементе француске комичне опере и који му је донео нарочиту популарност у Бечу. Касније је, полазећи са основе овог типа музичко-сценског дела, а служећи се елементима Веберове и Маршнерове опере, написао неколико изворних, свежих дела, пуних малограђанске комике и духовитих сценских ситуација. Познате су му опере: Цар и дрводеља (1837), Регина (1846), Велики адмирал (1847),  Проба за оперу (1851)  и ораторијум Христово вазнесење (1828). Као искусан позоришни човек, редовно је бирао ефектна либрета која су, поред успеле музике, сачувала живот поменутим делима па се она и данас радо слушају у Немачкој и ван ње. У СНП је 1902. премијерно приказана његова Проба за оперу.

М. Х.