ЛОВРИЋ Божо – драмски писац (Сплит, 24. XII 1881 – Праг, 28. IV 1953). Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а филозофију је студирао у Бечу, Берлину и Прагу. Са Ј. Косором је лутао по Европи од 1907. до 1911, када се трајно настанио у Прагу. Неко време био је чиновник Чешке банке, а од 1919. референт чешког Министарства иностраних послова. У Прагу је уређивао билтен „Centropress“ на хрватскосрпском језику. Пре Првог светског рата и у међуратном периоду сарађивао је са мноштвом књижевних часописа у Чехословачкој и Југославији. Приредио је за штампу Мој живот Влахе Буковца (Згб 1919). Писао је песме, драме, новеле, романе, есеје, критике и рецензије, а дела су му превођена на руски, француски, немачки, италијански, пољски и чешки језик. Позоришна дела су му извођена у хрватским и чешким театрима а нека од њих су и штампана (Дугови, Прије ноћи, Чудотворни маг и жена, Баштник, Љубав у луци, Капетан Нико, Апостата, Жене). У Н-Оп је 1931. изведена његова драма Грешница.

БИБЛ: поезија: Ирис, Сплит 1902; Луки Ботићу, Сплит 1903; Хризантеме, Сплит 1904; Српској и хрватској омладини, Сплит 1905; Свето прољеће, Згб 1915; драме: Прије ноћи. Дугови, Дубровник 1912; романи и друга проза: Смрт и живот, Кошице 1915; Црни брод. Море, Згб 1926; Шарено коло, Згб 1928; Неодољива младост, Згб 1929.

В. В.