ЛУКИЋ Андрија-Андра – глумац и редитељ (Вршац, 22. II 1852 – Вршац, 11. III 1914). Као питомац патријарха Прокопија Ивачковића завршио је два разреда гимназије у Араду (Румунија), а затим нижу реалку у Вршцу. Још у дечачком добу наступио је у једној представи приликом гостовања СНП у Араду 1865. и тада се одушевио сценом. Те су представе, по његовим речима, биле „чаролијска сила, нешто из области оних бајки које ми је мати приповедала, и ја сам сматрао тада још, у тим данима, позориште као светитељски храм. У мени искрсну чудна, неодољива тежња да сав свој век посветим том идолу“ („Босанска вила“, 1899). Пошто је у младости једно време провео у Бечу и Пешти и тамо гледао позоришне представе, започео је професионалну каријеру у Старом Бечеју 1870. на сцени гостујуће путујуће трупе под управом Лазе Поповића, дебитујући у улози старог тамничара Јозуе у драми Марија Тјудор В. Игоа. На сцени СНП се појавио као гост 1872. наступивши у историјској алегорији Демон Милана Јовановића. Отада је стални члан новосадског позоришта до краја своје каријере, са прекидима од 19. V до 29. X 1877. и од 1. VII 1885. до 1. XII 1887. У Вршцу се 4. VII 1884. оженио глумицом Тинком Брашовановом. Дана 4. VII 1898. обележио је 25-огодишњицу глуме улогом Живка у Сиглигетијевом Циганину, а 1910, током гостовања СНП у Вршцу, прославио је и 40-огодишњицу уметничког рада наступивши у улогама Бриквила у Бабјем лету и Ива Црнојевића у Максиму Црнојевићу. Од публике се опростио 28. IV 1911, током гостовања СНП у Панчеву, а затим је пензионерске и удовачке дане проживео у Вршцу. Био је члан МС, добротвор Српске књижевне задруге и носилац Даниловог ордена IV степена и Ордена св. Саве IV степена. Глумачку каријеру је започео улогама љубавника и младих јунака, без већег успеха. Признања је стекао тумачећи већ од младости карактерне ликове немоћних стараца и доброћудних чика, у којима су се најмање примећивали његови недостаци: успорено кретање и полаган говор. Снажне и лепе спољашњости, интелигентан и савестан, поучен на литератури и на саветима Антонија Хаџића, али и угледањем на велике европске глумце (Законија и Новелија), доносио је своје најбоље креације уз дубоке психолошке студије, нарочито у призорима душевне борбе, гриже савести, љубоморе, огорчења и страха. Особито је био убедљив и разноврстан у сценама природне и насилне смрти. Ларокова смрт (Роман сиромашног младића) у његовој интерпретацији учинила би, по уверењу стручне критике, велик утисак и на највећим светским позорницама. Према писању Милана Савића, у игри је заступао модеран правац претпостављајући у призорима душевних борби разноврсну и танану мимику уобичајеним и клишетираним решењима: набирању чела, кривљењу усана и укоченом погледу. Између неколико стотина остварених улога његов Живко у Циганину, којег је први пут тумачио 1873. па током целе каријере, сматран је његовом животном креацијом и правим сценским ремек-делом. Још 19. IV 1895. постављен је за другог редитеља СНП, али се убрзо престао бавити режијом због нерегулисаног статуса. На седници УО ДСНП 19. IX 1905, на предлог Пере Добриновића постављен је за првог редитеља. У режији је наговештавао модерне европске тенденције, дубљу студију аутора и дела и природнији глумачки исказ. С немачког је превео Теорију модерне драме Макса Буркхарда, а тај превод је објављен у „Позоришту“ 1901.

РЕЖИЈЕ: Позоришно дело, Велики Галеото, Разбојници, Хетман, Роман сиромашног младића, Чанколизи, Женски пријатељ, Добре сведоџбе, Гренгоар, Слободарка, Господска сиротиња, Растављен, Завет, Шоља теја, Присни пријатељи, Ђаволови записници, Психе, Милош Обилић, Корак у страну, Краљевић Марко и Арапин, Честитам, Крајишкиња, Валенска свадба, Златан паук, Млетачки трговац, Краљ Лир, Ђидо, Пана Циганка, Задужбина цара Лазара, Поезија и проза, Ркаћ, Доктор Робин, Две сиротице, Шокица, Жена с мора, Лепа Марсељанка.

УЛОГЕ: Ларок (Роман сиромашног младића), Цар турски (Краљевић Марко и Арапин), Лудвиг XI (Гренгоар), Војвода Алба (Отаџбина), Бертоа (Капетан Јован), Кесеги (Риђокоса), Маринко (Ђидо), Саломон, Гроф Кефелд (Кин), Бриквил (Бабје лето), Панта (Шаран), Маријан Шокчевић (Шокица), Фолкхарт (На починак), Дон Алфонзо (Адријена Лекуврер), Манојло Безарић (Нови племић), Верен (Марија и Магдалена), Диран (Диран и Диран), Борис Годунов (Лажни цар Димитрије), Шоазел (Нарцис), Максимилијан Мор, Данило (Разбојници), Стеван Дечански (Смрт Стевана Дечанског), Дон Гастон, Дон Дијего (Дона Дијана), Рипети (Сеоска школа), Штанцика (Избирачица), Петар (Два наредника), Цар Лазар (Милош Обилић), Светозар (Нашла врећа закрпу), Жан Флетри (Звонар Богородичине цркве), Милан (Француско-пруски рат), Пигер (Париски кочијаш), Артур (Доктор Робин), Милер (Сплетка и љубав), Мешем (Чаша воде), Мерсије (Партија пикета), Карло Дарбел (Госпођа од Сен-Тропеза), Вођа турски (Демон), Митар, Арсеније (Саћурица и шубара), Јован Капетан (Максим Црнојевић), Станојло Шуловић (Јелисавета, кнегиња црногорска), Владан (Пољубац), Тројан (Потурица), Сава (Крст и круна), Соланио, Антонио (Млетачки трговац), Певац (Маркова сабља), Кнез Лазар (Зидање Раванице), Глостер (Краљ Лир), Косад (Присни пријатељи), Вернер Атингхаузен (Виљем Тел), Барон Белен (Карташ), Фабијани (Марија Тјудорова), Отац Лаврентије (Ромео и Јулија), Ларош (Лекар), Кнез Радимир (Миљенко и Добрила), Савић (Варошани на селу), Јован Вердек (Великоварошани), Петар (Кир Јања), Витез Палет (Марија Стјуартова), Митар (Покондирена тиква), Вићентије Јовановић (Пера Сегединац), Господар Гага (Пријатељи), Владимир (Владислав), Џорџ III (Пит и Фокс), Поликроније (Милош у Латинима), Јанко (Ајдук Вељко), Тодор Клингеберг (Златан паук), Акош Штромфаји (Штромфајеви), Јероним (Лионски улак), Ага Божић (Буњевка), Младен Љубић (Свилени рубац), Лапћев (Наш пријатељ Некљужев), Манојло Кукић (Протекција), Гроф Монти (Војнички бегунац), Лазаревић (Радничка побуна), Милан Петковић (Врачара), Данглар (Гроф Монте Христо),  Гаврило Бардије (Челик-човек), Цар Лазар (Задужбина цара Лазара), Ђорђе Орнати (Вечити закон), Ђанбатиста Торели (Северо Торели), Густав Балнаји (Господска сиротиња), Кнез Дејан (Балканска царица), Дон Мануел (Галеото), Фрол Герас (Хетман), Кнез (Чанколизи), Клаудије (Хамлет), Мијо (Црногорци), Барон Селдениц (Добре сведоџбе), Кнез Ђорђе Јаблановић (Завет), Здравко (Максим), Наполеон I (Мадам Сан-Жен), Сулејман паша (Станоје Главаш), Игуман Стефан (Горски вијенац), Брабанцио (Отело), Ернулф са Хјорда (Поход на север), Јаков Недељковић (Тако је морало бити), Цар Александар II (Царев гласник), Петар Стокман (Народни непријатељ), Марко Војводић (Барон Фрања Тренк), Костиљев (На дну), Марко Милин (Ускочкиња), Станоје (Народњак), Вук Плештић (Чучук Стана), Монришар (Женски рат), Дон Лопез де Подило (Вештица), Гроф Хенрик (Рукавица и лепеза), Виљем Берчеји (Жене у уставном животу), Живко (Циганин), Цорнке (Камен међу камењем), Отац (Краљева сеја), Рејмон Лагард (Крадљивац).

ЛИТ: А-м, „Чаша воде“, Позориште, НСад 1872, бр. 11, с. 47; С., „Марија Стјуартова“, жалосна игра у 5 чинова преведена с немачког, Народ, НСад 16. XII 1872; Б., „Граничари“, Позориште, НСад 1873, бр. 3, с. 10-11; К. Т., „Циганин“, Позориште, НСад 1873, бр. 54, с. 214-215; Н., „Виљем Тел“, Позориште, НСад 1874, бр. 38, с. 151; Др М. Ј., Кин, Позориште, НСад 1875, бр. 11, с. 42-43, бр. 12, с. 46-47; Ј., Присни пријатељи, Позориште, НСад 1876, бр. 12, с. 47; А-м, Српско народно позориште у Шиду, Застава, 1877, бр. 145, с. 3;  А-м, „Циганин“, Позориште, НСад 1879, бр. 5, с. 19; К. Р., „Максим Црнојевић“, Позориште, НСад 1879, бр. 29, с. 114-115, бр. 30, с. 118-119; К. Р., „Злочинчева марама“, позоришна игра у 4 радње, с песмама, од А. Абоњија, прерадио М. Шимић, Јавор, 1879, бр. 9, с. 285-286; Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1879, бр. 171, с. 2, 1880, бр. 4, с. 2; А-м, У недељу смо гледали „Добрила и Миленко“, Родољуб, Сомбор 1880, бр. 51, с. 417; А-м, Успеле глумачке креације, Родољуб, Сомбор 1880, бр. 52, с. 424-425; А-м, Суботица 31. 3. „Циганин“, позоришна игра у 3 чина од Сиглигетија, Застава, 1881, бр. 57, с. 3; М. Савић, „Крвави престо“ у Н. Саду први пут 29. XI 1881, Српске илустроване новине, 1881, бр. 11, с. 168-170; П. Ј., Језуита и његов питомац, Позориште, НСад 1881, бр. 4, с. 14-15; Ј., Ђурађ Бранковић, Позориште, НСад 1881, бр. 8, с. 31; С. М., Бертрам морнар, Позориште, НСад 1881, бр. 24, с. 94-95; С. М., Покондирена тиква, Позориште, НСад 1882, бр. 28, с. 111; Г., Максим Црнојевић, Позориште, НСад 1882, бр. 32, с. 126; М. Д-ћ, „Пера Сегединац“, Српске илустроване новине, 1882, бр. 20, с. 119-123, бр. 21, с. 138-141, бр. 22, с. 154-155; П. Ст., Ст. Бечеј 29. 3. „Милош Обилић“, трагедија од Јована Суботића, Застава, 1882, бр. 53, с. 3; С. М., Великоварошани, Позориште, НСад 1882, бр. 42, с. 182; Б., Вршац 1. 5. „Циганин“ од Сиглигетија, Застава, 1883, бр. 44, с. 2; -ћ, Вршац 3. 3. „Доктор Робин“, Застава, 1883, бр. 65, с. 1; А-м, „Сиротињски адвокат“, Српско коло, НСад 1884, бр. 7, с. 3; -р-, Две сиротице, Позориште, НСад 1884, бр. 16, с. 63; А-м, Андрија Лукић, Позориште, НСад 1884, бр. 18, с. 71; С-, „Ромео и Јулија“, трагедија од В. Шекспира, превео са енглеског др Лаза Костић, Јавор, 1884, бр. 10, с. 315-318; Г., Ђурађ Бранковић, Позориште, НСад 1884, бр. 29, с. 114; С., „Виљем Тел“, драма од Ф. Шилера, превео С. Д. К., Јавор, 1884, бр. 7, с. 218-220; Г., Адријена Лекуврерова, Позориште, НСад 1884, бр. 38, с. 151; -ћ-, „Отело“, Наше горе лист, Панчево 1885, бр. 11, с. 3; М. Д-ћ, „Циганин“, позоришна игра у три чина с певањем од Е. Сиглигетија, Браник, 1887, бр. 134, с. 4; -С-, Циганин, Позориште, НСад 1887, бр. 28, с. 130; А-м, (Андрија Лукић), Стражилово, 1888, бр. 43, с. 680; ?, Српско народно позориште у Руми, Застава, 1889, бр. 125, с. 3; М., Штромфајеви, Позориште, НСад 1890, бр. 6, с. 22-23; Р., Циганин, Позориште, НСад 1890, бр. 41, с. 163; Т. О(стојић), „Разбојници“ од Шилера, Браник, 1891, бр. 133, с. 4; Ј. Хр(аниловић), „Париска сиротиња“, драма у 5 чинова, Браник, 1891, бр. 136, с. 4;  Ј. Хр(аниловић), Краљ Лир, Позориште, НСад 1891, бр. 30, с. 122-123; -о-, Гроф Монте Христо, Позориште, НСад 1891, бр. 32, с. 130; -Н, „Максим Црнојевић“, трагедија у 5 чинова од Лазе Костића, Браник, 1891, бр. 153, с. 4; Ј. Хр(аниловић), „Марија Стјуартова“, жалосна игра у 5 чинова од Ф. Шилера, Браник, 1892, бр. 3, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Дојчин Петар, Позориште, НСад 1892, бр. 1, с. 2-3, бр. 2, с. 6-7; Ј. М., Гостовање Српског народног позоришта у Сентомашу, Браник, 1892, бр. 23, с. 3; М. О., Врањево, у недељу 5(17). јула представљен је „Краљевић Марко и Арапин“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 29, с. 3; Ј. Грчић, (Андрија Лукић и Тинка Лукић), Стражилово, 1892, бр. 20, с. 315; А-м, Српско народно позориште у Панчеву, Весник, Панчево 1893, бр. 2, с. 1; А-м, Српска оперета, Застава, 1893, бр. 149, с. 2; А-м, СНП у Суботици, Суботичке новине, 1894, бр. 18, с. 2; Г., Задужбина цара Лазара, Позориште, НСад 1895, бр. 3, с. 10-11; Ј. Хр(аниловић), Вечити закон, Позориште, НСад 1895, бр. 5, с. 18-19; А-м, О одржаној представи „Млетачки трговац“, Стража, НСад 1895, бр. 17, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Шокица, Позориште, НСад 1895, бр. 17, с. 66-67; Ј. Грчић, „Последње љубавно писмо“ од Викторијена Сардуа, Браник, 1895, бр. 39, с. 1; Ј. Грчић, Балканска царица, Позориште, НСад 1895, бр. 38, с. 149-151; А-м, Нови редитељ нашег народног позоришта, Застава, 1895, бр. 74, с. 3; Г., Галеото, Позориште, НСад 1896, бр. 2, с. 6-7; С., Српско народно позориште „Господска сиротиња“, Застава, 1896, бр. 7, с. 3; Т. О(стојић), Доктор Робин, Позориште, НСад 1896, бр. 16, с. 63; Т. О(стојић), Северо Торели, Позориште, НСад 1896, бр. 35, с. 138-139; А-м, Двадесетпетогодишњица глумовања, Застава, 1896, бр. 92, с. 4; Ј. Г(рчић), „Гренгоар“, позоришна игра у једном чину, Браник, 1896, бр. 19, с. 2; А-м, Прослава Лукићеве 25-годишњице, Грађанин, Панчево 1896, бр. 5, с. 3; Ђ. Р., Позоришни преглед, Дело, Бгд 1897, XIV, с. 160-162; А-м, Српско народно позориште у Осеку, Позориште, НСад 1898, бр. 1, с. 3-5; А-м, „Завет“, драма из дубровачког живота, написао Симо Матавуљ, Браник, 1898, бр. 61, с. 3; А-м, СНП у Суботици, Суботичке новине, 1898, бр. 21, с. 2; Ј. Хр(аниловић), Присни пријатељи, Позориште, НСад 1898, бр. 15, с. 70-71; Ј. Хр(аниловић), Двадесетпетогодишњица А. Лукића, Браник, 1898, бр. 78, с. 1; А-м, Прослава двадесетпетогодишњег глумовања Пере Добриновића и А. Лукића, Позориште, НСад 1898, бр. 27, с. 119; А-м, Глумачки јубилеј, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 21, с. 4; А-м, Глумачки јубилеј, Бачванин, Суботица 1898, бр. 12, с. 2; А-м, 25. годишњица глумовања славног вештака и уметника Андре Лукића, Народност, Панчево 1898, бр. 52, с. 4; Ј. Хр(аниловић), Двадесетпетогодишњица Андрије Лукића, Позориште, НСад  1898, бр. 34, с. 147-150; М. С(ави)ћ, Данашњом приликом (пријатељу Андри Лукићу), Позориште, НСад 1898, бр. 34, с. 150-151; А-м, Прослава двадесетпетогодишњег глумовања Андрије Лукића, Позориште, НСад 1898, бр. 37, с. 163-165; Љ., У прошлу суботу, 4. о. м., прославио је г. Андра Лукић двадесетпетогодишњицу свога глумовања, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 25, с. 2-3; С., Циганин, Позориште, НСад 1898, бр. 39, с. 173; Б. К., Слава нашим народним глумцима, Вршачки гласник, 1898, бр. 26, с. 2; Ј. Протић, У Новом Саду, јула 1898, Нада, Сарајево 1898, бр. 16, с. 253-254; А-м, Српско народно позориште у Ст. Бечеју, Бачванин, Суботица 1898, бр. 21, с. 3; А-м, „Балканска царица“, Бачванин, Суботица 1898, бр. 24, с. 2; А-м, У славу двадесетпетогодишњег глумовања Андре Лукића приређена је свечана представа у Н. Саду, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 61, с. 4; С., Слободарка, Позориште, НСад 1900, бр. 6, с. 22-23; М., „Задужбина цара Лазара“, слика из српске прошлости, Застава, 1900, бр. 6, с. 3; П., Врачара, Позориште, НСад 1900, бр. 11, с. 42-43; А-м, Господин и госпођа Лукић позвани су у Сарајево, Застава, 1900, бр. 30, с. 3; А-м, А. Лукић и Т. Лукићка као гости у Сарајевском позоришту, Позориште, НСад 1900, бр. 29, с. 115; А-м, Два гостовања у Ћирићевој позоришној дружини у Сарајеву, Нада, Сарајево 1900, бр. 5, с. 80; А-м, Пера Добриновић и Андра Лукић, Бранково коло, 1900, бр. 46, с.1470; С., Хамлет, Позориште, НСад 1900, бр. 31, с. 123; А-м, Гостовање А. Лукића и Т. Лукићке у Сарајеву, Позориште, НСад 1900, бр. 31, с. 122; А-м, У уторак, 22. фебр., гледасмо: „Златан паук“, Застава, 1900, бр. 42, с.3; Ј., Маркова сабља, Позориште, НСад 1900, бр. 35, с. 138-139; С., Краљ Лир, Позориште, НСад 1900, бр. 38, с. 151; Ј. Хр(аниловић), Нарцис, Позориште, НСад 1901, бр. 21, с. 138-139; -а, У недељу 18. новембра гледасмо први пут „Станоје Главаш“, Застава, 1901, бр. 261, с. 3; -р-, Задужбина цара Лазара, Позориште, НСад 1901, бр. 28, с. 166-167; А-м, „Балканска царица“, драма у 3 чина од Николе I, Браник, 1901, бр. 150, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Крив, Позориште, НСад 1901, бр. 36, с. 198-199; Г., Саћурица и шубара, Позориште, НСад 1901, бр. 39, с. 210-211; Г., Роман сиромашног младића, Позориште, НСад 1902, бр. 4, с. 14; М. С(ави)ћ, Горски вијенац, Позориште, НСад 1902, бр. 17, с. 74-75; Ј., Стара шаљива игра „Доктор Робин“, Народност, Панчево 1903, бр. 17, с. 4; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Отело“, трагедија у пет чинова, написао Виљем Шекспир, Браник, 1904, бр. 280, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Шокица, Позориште, НСад 1904, бр. 38, с. 214-215; Ј. Хр(аниловић), Ђидо, Позориште, НСад 1905, бр. 2, с. 6-7; М. Недељковић, Две три о нашем Српском народном позоришту, Бранково коло, 1905, бр. 12, с. 375-379, бр. 13, с. 400-403, бр. 14, с. 435-440, бр. 15, с. 471-476; Г., Тако је морало бити, Позориште, НСад 1905, бр. 20, с. 82-83; А-м, У недељу 12. феб. давана је драма „Бој на Косову“, Слога, Сомбор 1906, бр. 9, с. 2-3; Р., Народни непријатељ, Позориште, НСад 1907, бр. 15, с. 110-111; Г., „Смрт Стевана Дечанског“, трагедија у 5 чинова од Јована Стерије Поповића, Браник, 1907, бр. 270, с. 3; А-м, У уторак 8. априла дат је „Хамлет“, Слога, Сомбор 1908, бр. 15, с. 10; Р., Премијера „Ускочкиње“, Бранково коло, 1908, бр. 17-18, с. 287; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Вањушинова деца“, драма у четири чина, написао С. Најђенов, с руског превео Ј. Максимовић, Браник, 1908, бр. 1, с. 5; Г., Камен међу камењем, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 10, с. 38-39; А-м, „Задужбина цара Лазара“, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 1, с. 158; Армил, „Народњак“, сатирична игра у три чина, написао Л. Мргуд (др Лаза Марковић), Браник, 1910, бр. 7, с. 3; А-м, Четрдесетгодишњица Андре Лукића, Браник, 1910, бр. 256, с. 3; Ј. Грчић, Андра Лукић. За глумачку му четрдесетгодишњицу, Браник, 1910, бр. 264, с. 1; А. Хаџић, Говор…, Браник, 1910, бр. 272, с. 1; Ј. Грчић, Андра Лукић, Браник, 1914, бр. 43, с. 2; А-м, 40-годишњица Андре Лукића, Застава, 1910, бр. 261, с. 3; А-м, Прослава четрдесетгодишњице глумовања Андре Лукића, Српски глас, Велика Кикинда 1910, бр. 75, с. 4; А-м, Четрдесетогодишњица Андрије Лукића, Трговачке новине, 1910, бр. 47, с. 377; А-м, Четрдесетогодишњица глумачког рада Андре Лукића, Застава, 1910, бр. 266, с. 4; А-м, Четрдесетогодишњица, Застава, 1910, бр. 278, с. 3; А-м, 40-годишњица рада чика-Андре Лукића, Банаћанин, Вршац 1911, бр. 1, с. 1; А-м, Г. Андра Лукић и супруга, Банаћанин, Вршац 1911, бр. 12, с. 3; А-м, Смрт Андрије Лукића, Застава, 1914, бр. 48, с. 3; А-м, Са погреба Андре Лукића, Застава, 1914, бр. 48, с. 2; Н-ад, Смрт чика-Андре, Вршачки гласник, 1914, бр. 11, с. 2; А-м, Андрија Лукић, Женски свет, НСад 1914, бр. 4, с. 101; А-м, Смрт Андре Лукића, Нови српски век, НСад 1914, бр. 9, с. 72; А-м, Пре педесет година, Comoedia, 1923, бр. 1, с. 28; Др Д. Кириловић, Српско народно позориште (Период Антонија Хаџића 1868-1916), Југословенски дневник, 1931, бр. 192, с. 1-2, бр. 194, с. 1-2; М. Јовановић, Андрија Лукић, Зборник Матице српске за друштвене науке, 1960, бр. 25; Р. Ивановић, Андрија и Тинка Лукић, Зборник Матице српске за друштвене науке, 1964, бр. 37.

С. Ј.