ЛУКИЋ Тинка – драмска глумица (Вршац, 1. XII 1862 – Нови Сад, 24. XI 1911). Девојачко презиме јој је Брашован; отац јој сезвао Јован а мати Катарина. Српску основну и немачку девојачку школу завршила је у родном месту и још као ученица наступала је у ђачким представама, а са родитељима, за време гостовања СНП у Вршцу, гледала је театарска извођења професионалних глумаца, што је у њој рано пробудило жељу да се посвети глумачком позиву. За привременог члана НП Бгд примљена је 10/22. XI 1881. и тада је, као почетница, наступала углавном у епизодним улогама; 3/15. IV 1883. отказан јој је ангажман у београдском НП због штедње. Од 15/27. VII 1883. била је најпре привремени члан СНП; после вишемесечног гостовања његове трупе у другим местима, пред новосадском публиком је дебитовала тек 22. I / 3. II 1884. улогом Смиљанићке у Сеоској лоли, а затим, у дугом низу, играла је мање и сасвим мале улоге, али се истовремено истицала даровитошћу, великом амбицијом, марљивошћу и својом импозантном појавом. Са глумцем Андријом Лукићем (в) венчала се 16/28. II 1884. у Вршцу. Из СНП је иступила, заједно с мужем, 1/13. VII 1885, незадовољна платом која јој је била понуђена приликом обнављања уговора, али већ 15/27. I 1886. молила је ПО ДСНП да је поново прими у дружину изјавивши да је погрешила што је иступила из ангажмана. Враћена је у СНП тек 1/13. XII 1887, читаву сезону после повратка њеног мужа у трупу, да би се само два дана касније појавила на новосадској сцени у улози Николије Андријеве у Гренгоару. Својим даљим радом и постигнутим резултатима стицала је све веће поверење управе, добијала запаженије улоге, заузела у глумачком ансамблу једно од најистакнутијих места и обезбедила себи положај сталног члана. У НСаду је 7/20. VII 1908. прославила 25-огодишњицу уметничког рада улогом Грофице д’Отрвал у Женском рату. Због нарушеног здравља пре времена се повукла са сцене: пензионисана је 1/14. V 1911, са 1200 круна годишње пензије. Крајем фебруара 1900. гостовала је, заједно с мужем, у Сарајеву, у представама путујуће позоришне дружине Петра Ћирића – у Великом Галеоту као Дона Јулија и у Балканској царици у улози Данице. Л. је свим својим физичким особинама била предодређена да тумачи улоге драмских хероина, жена из отмених кругова, царице и краљице: високе, крупне појаве, складно грађена, изразитог лика и меког, тамније обојеног гласа, врло емотивна, она је спадала у ону врсту сценских уметника који одмах по изласку на позорницу привлаче пажњу публике. Своју несумњиву даровитост користила је на најбољи начин прихватајући сваку додељену улогу, радећи на њој марљиво и студиозно, израђујући је у свим појединостима. Интелигентно је умела да своје природне дарове прилагоди лику који тумачи, водећи притом рачуна да у својим сценама не наруши склад представе. Дуго су остали запамћени њен гибак ход и лак покрет, њене изразите очи и мек, елегантан гест, те њен снажан, баршунаст глас који је умео да буде нежан, или страстан, па и опор – ако је требало, чиме је обогаћивала ликове које је у последње две деценије своје каријере креирала. Прославила се као Даница у Балканској царици. За ову улогу наградила ју је црногорска кнегиња Милена златном граном са брилијантима.  Са успехом је играла и тзв. карактерне улоге, а својим лепим алтом остварила је и већи број певачких рола, између осталих и солистичку партију Грофице у Лорцинговој Проби за оперу. У уметничком развоју помагао јој је својим искуством и супруг Андрија Лукић. Поред тога, она је чешће одлазила у Бгд да гледа представе, а у два маха је била у Будимпешти да види на сцени тадашње европске глумачке великане приликом њихових гостовања у престоници Угарске: 1890. упознала се са неколико креација Елеоноре Дузе, а 1900, заједно са Милком Марковићком (в), видела је у више представа поново Елеонору Дузе и била задивљена великом уметношћу Саре Бернар. Сахрањена је на новосадском Успенском гробљу. На скромном надгробном споменику од сиво-белог мермера, који је својој супрузи подигао А. Лукић, урезани су стихови: „Све је обмана и варљив сјај / Овде је мета, овде је крај“.

УЛОГЕ: Гертруда (Хамлет), Јелисавета (Марија Стјуарт), Даница (Балканска царица), Порција (Млетачки трговац), Мара (Задужбина цара Лазара), Гонерила (Краљ Лир), Мајка Југовића (Смрт мајке Југовића), Госпођа Стокман (Народни непријатељ), Капулетовица (Ромео и Јулија), Емилија (Отело), Грофица де Турнис (Федора), Клара (Штромфајеви), Естера (Буњевка), Персида (Протекција), Грофица Касетијева (Три жене у један мах), Митра (Врачара), Хермина (Гроф Монте Христо), Луција Ватсонова (Досадан свет), Олга Николајевна Гарањина (Окови), Јулија (Галеото), Стојна (Слободарка), Војвоткиња Ванда (Психе), Баба Хрка (Врачара), Гордана (Гордана), Хјердиса (Поход на север), Софија Дражић (Љубавно писмо), Алексићка (Голгота), Лешатовица (Трговина је трговина), Грофица д’Отрвал (Женски рат), Јелена Грифинова (Ниоба), Грофица (Проба за оперу).

ЛИТ: #,  „Стеван, последњи босански краљ“ од М. Поповића, Српско коло, 1884, бр. 9, с. 4; А-м, „Стеван, последњи краљ босански“ од Мите Поповића, Браник, 1889, бр. 84, с. 3; Г., „Федора“, драма у 4 чина од Сардуа, Браник, 1891, бр. 141, с. 4; Н., „Максим Црнојевић“, трагедија у 5 чинова од Лазе Костића, Браник, 1891, бр. 153, с. 4; -СТ-, Распикућа, Позориште, НСад 1891, бр. 25-26, с. 103, 106-107; Ј. Хр(аниловић), Сабља Краљевића Марка, Позориште, НСад 1892, бр. 6, с. 22-23; М. О., Врањево, у суботу 18(30) јула даван је „Дон Цезар од Базана“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 31, с. 3; М. О., Врањево, у недељу 12(24) јула даван је „Ђурађ Бранковић“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 30, с. 3; Ј. Грчић, Андрија Лукић и Тинка Лукићка, Стражилово, 1892, бр. 20, с. 315; А-м, „Александра“, драма у 4 чина од Р. Фоса, Весник, 1893, бр. 2, с. 2; М. Д., „Немања“, историјска драма у 5 чинова од М. Цветића, Весник, Панчево 1893, бр. 3, с. 2; М. Д., „Гроф Монте Христо“, Весник, Панчево 1893, бр. 6, с. 2; М. Д., „Љубавно писмо“ од К. Трифковића, Весник, Панчево 1893, бр. 11, с. 2; Ј. Грчић, „Млетачки трговац“ од В. Шекспира, Браник, 1895, бр. 24, с. 1; Ј., Краљевић Марко и Арапин, Позориште, НСад 1895, бр. 21, с. 83; М. С(ави)ћ, Господар од ковница, Позориште, НСад 1895, бр. 24, с. 94-95; А-м,  „Балканска царица“ у Новом Саду, Подлистак Заставе, 1895, бр. 53, с. 1; Ж. Драговић, „Балканска царица“ у Новом Саду, Позориште, НСад 1895, бр. 45, с. 181-183; А-м, Одликована Тинка Лукић, Женски свет, 1895, бр. 10, с. 153; Стр., Лукић Тинка, Велики српски народни календар за 1896, с. 60; Т. О(стојић), Балканска царица, Позориште, НСад 1896, бр. 40, с. 159; А-м, Одликована глумица, Будућност, Вршац 1896, бр. 47, с. 3; Ј., Милош Обилић или Бој на Косову, Позориште, НСад 1898, бр. 17, с. 79; Л., Драма у 5 чинова с певањем: „Слободарка“, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 41, с. 4; С., Женски пријатељ, Позориште, НСад 1900, бр. 5, с. 18-19; О., „Слободарка“, драма у 5 чинова с певањем, Застава, 1900, бр. 5, с. 5; А-м, А. Лукић и Т. Лукићка као гости у Сарајевском позоришту, Позориште, НСад 1900, бр. 29, с. 115; А-м, Гостовање А. Лукића и Т. Лукићке у Сарајеву, Позориште, НСад, 1900, бр. 31, с. 122; А-м,  „Гордана“, глума у 4 чина с певањем од Лазе Костића, Браник, 1901, бр. 134, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Гордана, Позориште, НСад 1901, бр. 16, с. 118;  (Ј.) Г(рчић), Медвед, Позориште, НСад 1901, бр.  35, с. 194; А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1902, бр. 30, с. 958; Ј., У четвртак давала је наша позоришна дружина у Земуну „Женски рат“, Народност, Панчево 1903, бр. 12, с. 3; -Ј-, „Цар Душан Силни“, трагедија у 5 чинова, написао Милош Цветић, Браник, 1904, бр. 258, с. 3; Ј.Хр(аниловић), Четири жене под једним кровом, Позориште, НСад 1904, бр. 17, с. 102; Ј. Грчић, Тинка Лукићка, 1908, бр. 21, с. 2; А-м, Двадесетпетогодишњица, Трговачке новине, 1908, бр. 4-5, с. 30 и 39; А-м, 25-годишњица Тинке Лукићке, Застава, 1908, бр. 20, с. 3; А-м, У уторак 8. априла дат је „Хамлет“, Слога, Сомбор 1908, бр. 15, с. 10; А-м, Хамлет, Позориште, НСад 1909, бр. 20, с. 78; А-м, Г. Андра Лукић и супруга, Банаћанин, Вршац 1911, бр. 12, с. 3; А-м, Данас по подне преминула је у Н. Саду врла уметница српска, дугогодишња врсна чланица СНП, Тинка Лукићка, Застава, 1911, бр. 248, с. 2; А-м, Тинка Лукићка, Бранково коло, 1911, бр. 47, с. 758; Ј. Р-к, Тинка Лукићка, умировљена чланица СНП-а, Трговачке новине, 1911, бр. 47, с. 6-7; А-м, Са погреба Тинке Лукићке, Застава, 1911, бр. 248, с. 2; Ј. Грчић, Тинка Лукићка, Браник, 1911, бр. 225, с. 1; Д. Бандић, Смрт Тинке Лукићке, Српски глас, Велика Кикинда 1911, бр. 47, с. 3; А-м, Тинка, Застава, 1911, бр. 252, с. 4; А. Лукић, Тинка, Трговачке новине, 1911, бр. 48, с. 7; А-м, Смрт Тинке Лукићке, Банаћанин, Вршац 1911, бр. 47, с. 2; А-м, Лукић Тинка, Слога, Сомбор 1911, бр. 47, с. 2; Д. Кириловић, Српско народно позориште (Период Антонија Хаџића 1868-1916), Југословенски дневник, 1931, бр. 194, с. 1-2; Р. Веснић, Стара гарда, Дневник, 1960, бр. 5068, с. 14.

Л. Д.