КАД СТАРИМО (Wenn wir altern) – драмско ћеретање у 1 чину. Написао: Оскар Блументал. Прво извођење у Берлину, 1903.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 18. XII 1907. у НСаду (заједно са једночинкама Женидба при фењерима и Шоља теја). Превео: Ђура Трифковић. – Рд. М. Марковић; Д. Ружић (Маркиз пл. Фаргиљ), М. Марковићка (Грофица Бландин), Д. Спасић (Гастон пл. Рије), Р. Кранчевићка (Тоанон), С. Станојевић (Слуга). – Изведено 17 пута.

Прво извођење у НП 7. III 1927. у НСаду (заједно са једночинком Нова Елојза). – Рд. Б. Војиновић; Д. Спасић (Маркиз), И. Прегарц (Грофица Бландин), Љ. Стојчевић (Гастон), М. Релићева (Тоанон), Р. Летић (Слуга). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Браник, 1908, бр. 69, с. 3; Љ. Милованов, Српско народно позориште у Старом Бечеју, Браник, 1908, бр. 230, с. 3; А-м, Кад човек стари, Ново позориште, НСад 1909, бр. 38, с. 150; А-м, Српско народно позориште у Сарајеву, Браник, 1912, бр. 52, с. 3; А-м, „Кад старимо“, Застава, 1927, бр. 51, с. 2; О. С(уботи)ћ, „Кад старимо“ (реприза 7. III), Застава, 1927, бр. 54, с. 2.

В. В.