КАЈАВЕ Гастон-Арман де (Gaston-Arman de Caillavet) – француски драмски писац (Париз,  13. III 1869 – Есандијера, Дордоња, 14. I 1915). Живећи крај матере, Госпође Арман де Кајаве, познате у Паризу по књижевном салону у који су навраћали најчувенији француски писци и по дугогодишњем пријатељству са Анатолом Франсом који није избијао из њеног салона, он је још у раној младости заволео књижевност. Бавио се најпре новинарством, и то са великим успехом. Почео је да пише 1891. Прво је радио сâм, па се затим (1900) удружио са Робером де Флером (в) да би до краја живота писао с њиме комедије пуне духа и маште, које „врцају од жара“, али које су можда покаткад и помало површно рађене. Највише им је одговарала комедија нарави. Иначе су писали и либрета за оперете и балете. Касније су у своје „индустријско предузеће“ увукли и Етјена Реја (в). Књижевни ортаци изврсно познају грађанску публику која воли фриволност на сцени и, чини се, „нико не разуме боље но они њене тренутне или дубоке наклоности, њене традиције, њене инстинкте; нико не уме боље од њих да је забави, да је заголица, да је разнежи“. Они су, уопште узевши, вешти мајстори, „ванредни драмски грађевинари“. Али су, мора се признати, и духовити комедиографи. „Сви дијалози су надевени досеткама; све личности – и најглупље – , и у свима ситуацијама – и најозбиљнијим – , сипају бујице пенушаве духовитости. Није потребно рећи да тај дух не извире увек из ситуација и карактера, и да се осећа да је то дух писаца“ (Св. Петровић). Комедије К. и де Флера, вично прављене и са добром грађом за глумачка уобличавања, извођене су са запаженим успехом на свим нашим позорницама. Значајније су: Коломбина (Colombine, 1890), Закон сенке (La loi de l’ombre, 1897, као сарадник А. Франка), Лулу (P’tit Loulou, 1900), Херкулова посла (Les travaux d’Hercule, 1901, са Р. де Флером), Избор позива (1902), Срце има својих разлога… (1902, као сарадник Р. де Флера), Стазе врлине (Les sentiers de la vertu, 1903, са де Флером), Господар од Вержија (Le sire de Vergy, 1903, са де Флером), Монтазијеова (1904, са де Флером и Жофреном), Микета и њена мати (Miquette et sa mère, 1904, са де Флером), Париз или Добри судија (1906), Љубав бди (L’amour vieille, 1907, са де Флером),  Краљ (Le roi, 1908, са де Флером и Е. Ареном), Буриданов магарац (L’âne de Buridan, 1909, са де Флером),  Света шума (Le bois sacré, 1911, са де Флером), Зелени фрак (L’habit vert, 1913, са де Флером), Лепа пустоловина (La belle aventure, 1920, са де Флером и Е. Рејом),  Господин Бротоно (M. Brotonneau, 1923, са де Флером). На сцени СНП изведено је седам К. комедија: Љубав бди, Буриданов магарац, Господин Протоно, Микета и њена мати, Зелени фрак (све написане у сарадњи са де Флером), Лепа пустоловина (са де Флером и Е. Рејом) и Краљ (са де Флером и Е. Ареном).

ЛИТ: Б. Лазаревић, Р. де Флер и Г. А. де Кајаве. Буриданов магарац, комедија у три чина, Позоришни живот, Бгд 1912, с. 179-185; С. Петровић, Лепа пустоловина, У позоришту, Бгд 1928, с. 37-39.

Ж. П.