КАЛЕЗИЋ Василије – књижевник (Јастреб, код Даниловграда, 10. IV 1931 – Београд, 23. VII 2018). Основну школу учио је у Ђаковици и Даниловграду (1937-1941), а гимназију у Никшићу (1946-47) и Титограду (1947-1950). Дипломирао је књижевност 1955. на Филозофском факултету у Бгду, а докторирао у НСаду 1975. са тезом „Тенденције у књижевности и сукоби напредних писаца између два рата“. Од 1955. до 1956. радио је у Учитељској школи у Вршцу, од 1957. до 1959. у Дечјем дому „Иво Лола Рибар” у Вршцу, а од 1959. до 1962. био је директор гимназије у Бечеју. Г. 1962. дошао је у Завод за унапређење образовања Војводине у НСаду, где је уређивао публикације: Географија у школи 1967, Настава страних језика у основној школи 1967, Савремено обликовање 1967-68, Савремена настава мађарског језика 1968. Као истакнути културни радник постављен је 1. X 1973. за в. д. директора потом и директора Драме СНП, а једно време је радио као књижевни референт у Драми СНП и био стручни сарадник Енциклопедије СНП. Од 1980. до 1982. био је управник НП у Бгду, а одатле је прешао у издавачку кућу „Народна књига”, где је радио као уредник до одласка у пензију 1988. Написао је више предговора, поговора и приредио више публикација: Ђ. Јакшић: Песме (Бгд 1963), Ј. Дучић: Изабрана дела (Бгд 1964), М. Ракић: Песме (Бгд 1965), Ф. М. Достојевски: Избор из дела I (Бгд 1965), М. Лалић: Хајка (Титоград 1967), Р. Зоговић: Жилама за камен (Титоград 1969), М. Предић: Еуфрозина или судбина глуме (НСад 1970), М. Антић: Лева страна света (НСад 1971) и др. Међу књигама које је приредио запажен је избор чланака и есеја о глумачкој уметности Милана Предића (издање Стеријиног позорја), док је књигом Критички спорови, у којој зналачки расправља о демократском схватању културе код нас, скренуо пажњу јавности на себе као бескомпромисног и јасно опредељеног критичара. Био је сарадник Југословенског књижевног лексикона и Енциклопедије Југославије, а сарађивао је у многим листовима, часописима и публикацијама: „Књижевност и језик”, „Педагошка стварност”, „Сусрети”, „Стремљења”, „Политика”, „Дневник”, „Трибина”, „Филолошки преглед”, ЛМС, „Поља”, „Побједа”, „Позориште”, „Књижевне новине”, „Савременост”, „Magyar szó”, Зборник за славистику, „Око”, „Дуга”, „Мостови”, „Сцена” и др. По примању дужности директора Драме сматрао је „да СНП мора по систему, одређеном критеријуму и јасном циљу да се постави према српској, или још уже: војвођанској, класици (а то значи да ни једна сезона не би смела да прође без једног дела), затим према југословенској класици, најзад – према светској, а упоредо са тим и према савременој драми, и у нашој и у светској”. За време његовог деловања као директора, Драма СНП је извела веома запажене и награђиване представе: Покондирена тиква, Буба у уху, Фројлаjн Ана, На дну, Николетина, Зли дуси, Љубавно писмо, Вучјак, Хасанагиница, Ујеж, Гастарбајтер опера и др.

БИБЛ: Нушић „ Пост мортем” у сукобу напредних, у: ЛМС, 1964, књ. 394, с. 338-347; Фjодор Достојевски: Избор из дела, Бгд 1965; Критички спорови, НСад 1969; Милан Предић: Еуфрозина или судбина глуме, НСад 1970;  Нови критички спорови, НСад 1973; Покрет социјалне литературе, Бгд 1975; Сукоби социјалне литературе и надреализма, НСад 1977; У Крлежином сазвјежђу, Згб 1982; Иво Андрић у нашим споровима, Бгд 1985; Спорни списи спорни писци, Бгд 1986.

ЛИТ: В. Крњевић, Калезићева диман завеса, Политика, 25. I 1970; А-м, Василије Калезић директор Драме СНП, Дневник, 28. IX 1973; А-м, Василије Калезић, нови директор Драме СНП, Политика, 28. IX 1973, с. 14; Р. Поповић, Критика је борба за истину, Позориште, НСад 1973, бр. 2, с. 11; Д. Н(иколић), Разговор са Василијем Калезићем, директором Драме – Три премијере отварају сезону, Позориште, НСад 1974, бр. 1, с. 6; Н. Милошевић, В. К. као верник и као истраживач, Дуга, 17. IV 1976; В. Тренковић, В. К., покрет социјалне литературе, Политика, 10. VI 1976; Н. Тимоченко, В. К. као неуморни аутобиограф, Око, 21. X 1976; В. Ђуровић, В. К., У Крлежином сазвјежђу, Побједа, 9. X 1982; С. Радуловић, В. К., У Крлежином сазвјежђу, Књижевне новине, 11. XI 1982.

М. Л.