КАМЕНАРОВИЋ Гордана – глумица (Нови Сад, 14. XI 1958 – ). Матурирала је 1977. у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у НСаду, а дипломирала 1. XII 1983. на Академији уметности у НСаду глуму у класи Дејана Мијача. Током студија почела је да игра хонорарно у СНП, а стални члан СНП је од 1. VII 1984. Награђена је на Сусретима војвођанских позоришта за улогу Матурине у Дон Жуану 1985. и за улогу Наталије Степановне у После пола века 1994. Поред улога у СНП, играла је и на филму, телевизији и радију, а остварила је запажене улоге у позориштима у Сомбору и Суботици. Сарађивала је са Академским позориштем „Промена“ и неколико независних позоришних трупа. Бавила се и превођењем са и на енглески језик. Преводила је за потребе програмских књижица и листа Позориште.

УЛОГЕ: Матурина (Дон Жуан), Берта (Пријатељи), Кармен (Три жене), xxx (Банатска балада), Асистенткиња (Велико и мало), Врањанка (Коштана – сан крик), Вида (Слике жалосних доживљаја), Шталерка (Кућа страве), Паулина Торњански, (Долња земља), Владислава Чутуковић (Раванград), Спикер (Капетан Џон Пиплфокс), Александра Ивановна (Платонов), Хермија (Сан летње ноћи), Рецитатор (Кантата Војводина), Жена (Бандитска балада), Пиа (Злочин на козјем острву), Арделија (Живот провинцијских плејбоја између два рата), Џени Пиратуша (Билбао бал), Мис Мун (Роман о Лондону), Каћа (Три чекића, о српу да не говоримо), Маша (Луда игра), Меги Солдињак (Магарац), Голубице (Друга врата лево), Мисика (Краљ Лир), Лекарка (Стаза дивљачи), Краљица Ана, Карлос (Други омађијани), Савина (Очеви и оци), Јагода (Чудо у Шаргану), Малци (Кад би Сомбор био Холивуд), Наталија Степановна (После пола века), Г-ђа Бајер (Црна хроника), Ватрогасни капетан (Ћелава певачица), Јелена (Роб љубави), Магда Степанов (Вере и завере), Наталија Сорина (Галеб), Моли (Казанова), Рене (Женски оркестар), Јенте, Проводаџика (Виолиниста на крову), Олга Митровић (Претерано наследство), Ана Николајева Антипова (Ујкин сан), Мајка њена (Скочиђевојка), Госпођа Лугомирска (Је ли било кнежеве вечере), Нели (Тајни дневник Вирџиније Вулф), Сушићка (Ујеж), Прва дама (Зојкин стан), Фемка (Сеобе), Тетка Савка (Госпођа министарка), Тетка Боса (Оставите поруку или Бегунци), Ивонинa теткa (Ивона, бургундска кнегиња), више улога (Војвођанска рапсодија), Баба (Лажа и паралажа), Нанчика (Родољупци), Марта Кори (Вештице из Салема).

ЛИТ: М. Кујунџић, Смена стране, Дневник, 12. II 1985; Б. Свилокос, Представа као игра, Позориште, НСад 1985, бр. 7-8; М. Кујунџић, Живот почиње у седамдесетој, Дневник, 23. IV 1985; В. Копицл, Скадарлијски синдром, Дневник, 17. V 1985; М. Кујунџић, Митке на бечком канабету, Дневник, 18. I 1986; Дебело уво и нежна реч, Дневник, НСад 17. III 2007, с. 13; С. Продановић-Месарош, Мајстор Пера је тукао Фему, што је мени, из људске позиције гледано, неприхватљиво (интервју са Горданом Каменаровић), Грађански лист, НСад 18. V 2006, с. 11; С. П. М. [Соња Продановић-Месарош], Без оркестра и хора, уз клавирску пратњу, Грађански лист, НСад 29. V 2006, с. 11; Pándi Oszkár, A felfuvalkodott tökfej: Mihovil Logar vígoperája kamaraváltozatban, Magyar Szó, 10-11. VI 2006, с. 11; В. Меда, Овације Фемином сну, Грађански лист, НСад 2. VIII 2006, с. 11.

М. Л.