БЕРДОВИЋ Владимир – композитор и музички критичар (Дубровник, 30. VI 1906 – Загреб, 3. I 1980). Као дипломирани правник најпре је радио као адвокат и у родном Дубровнику похађао часове виолончела и композиције, па је после Другог светског рата постао музички уредник Радио Дубровника и члан Градског оркестра. Пасионирано се бавио писањем о музичком животу Дубровника, посебно о Љетним играма. Велики познавалац народног мелоса, за вокално-инструменталне саставе обрађивао је фолклорне напеве из целе Југославије и користио их за сопствено музичко изражавање. Највиши стваралачки домет достигао је у хорској музици (на народне стихове): Дај да мало попјевамо, Шаљивка,руковет Чобанске пјесмеи др., као и Горо моја (А. Шантић) и Успаванка(З. Ј. Јовановић). Најпопуларније му је дело Линђо, ставак из оркестралне свите Кроз старе дубровачке улице,који се највише изводи у обради за мешовити хор уз „лирику“ – народни инструмент из околине Дубровника. Као музички критичар, сем у Радио Дубровнику, где је био запослен до смрти, оглашавао се и у „Дубровачком вјеснику“, „Слободној Далмацији“, „Вјеснику“ и у часописима „Звук” и „Pro Musica“. СНП је 1957. извело драмску представу Иве Војновића Машкарате испод купља са Б. музиком. Његова синовица Вера Б. (в) била је солисткиња Опере СНП.

В. В.