КАРАЏИЋ Радивоје – управник позоришта (Ужице, 25. II 1887 – Београд, 17. XII 1967). Школовао се у Ужицу и Бгду, где је завршио Филозофски факултет. Усавршавао се у Паризу. Био је управник НП у Скопљу од 1. X 1919. до 7. IX 1921, када је постављен за управника НП у НСаду и на тој дужности био од 9. IX 1921. до 4. V 1922, предавши дужност заступнику управника Милошу Хаџи-Динићу, од којег је дужност примио пре завршетка исте позоришне сезоне. К. је поново изабран за управника НП у Скопљу (1922-1928), а потом је био генерални секретар НП у Бгду (1929-1931) и директор Драме у истом позоришту до пензионисања, 7. VII 1934. Као управник НП у НСаду био је окружен искусним сарадницима: директор Драме и редитељ амбициозни Витомир Богић, остали редитељи: Милош Хаџи-Динић, Јаков Осипович Шувалов и Коста Васиљевић; капелник је био млади Ловро Матачић, поткапелник Јован Бандур, а балетмајстор Клеменс Клеменчић. Драмски репертоар у К. сезони био је амбициозан: три Шекспирова дела (Хамлет, Ромео и Јулија, Припитомљена злоћа), па затим Молијер (Уображени болесник), Шилер (Разбојници), Ростан (Сирано од Бержерака, Романтичне душе), Гогољ (Женидба), Толстој (Царство мрака), Ђ. Јакшић (Станоје Главаш), М. Глишић (Подвала), Б. Нушић (Протекција). Уочљива је несразмера у одабиру страних драмских дела на штету домаћих аутора, а сем обновљене Нушићеве комедије није постављено ни једно дело домаћег савременог драматичара. Опера је радила доста агилно, а међу успела музичка остварења тадашњег оперског ансамбла спадају Бизеова Кармен, Гуноов Фауст, Орфеј у паклу Жака Офенбаха, Моцартов Реквијем и оперета Ј. Штрауса Цигански барон. Оперета није имала одушевљене поклонике у новосадској штампи, али је зато увек имала пуно гледалиште. Својим деловањем као управник он није оставио дубљи траг, али је „имао слуха за захтеве шире публике, и у томе понекад губио критичку меру“, оцењује позоришни историчар Б. С. Стојковић. За време док је био на челу НП оно је запало у озбиљну финансијску кризу, те су и плате глумцима веома нередовно исплаћиване. Лист „Застава“ (осврти новинара који се потписивао као Аргус на рад СНП од 11. IV 1922. и 13. IX 1923) предњачио је у нападима на позоришну управу, јер је материјално стање натерало управу да смањи ансамбл, па су се против управника К. окренули и глумци, и штампа, а и публика. Потом је морао да оде из НСада, али не сасвим својом кривицом. Као директор Драме НП у Бгду веома успешно је организовао гостовање свог ансамбла у НСаду и Суботици 1933.

БИБЛ: Стање новосадског Народног позоришта, Застава, 9. II 1922; Наше Позориште, Јединство, 9. II 1922.

ЛИТ: +а, Нов управник у нашем Новосадском Народном позоришту, Застава, 13. X 1921; А-м, Одлазак управника СНП-а, Слобода, НСад 7. V 1922.

З. Т. Ј.