КАРАЂАЛЕ Јон Лука (Ion Luca Caragiale) – румунски драмски писац (Хајманалеле, данас Ј. Л. Карађале, 30. I или 1. II 1852 – Берлин, 22. VI 1912). Каријеру писца новела и комедиографа светског угледа започео је као сарадник у хумористичким листовима. Често је своје текстове потписивао необичним псеудонимима: Каракуди, Обливијус, Паликар, Тимон и сл. Већ у раној младости заволео је позориште. Био је једно време и суфлер, чега ће се касније духовито сећати у Белешкама старог суфлера. Карактеристичан сценски говор, смисао за иронију, за изразито обликовање карактерних личности – дају његовом драмском изразу посебну драж и свежину. Негован сценски језик пружа му могућност спектакуларних решења. Одредивши простор и време својим драмским текстовима, дао је психолошки и социолошки преглед једног раздобља, његовог моралног и етичког контрапункта. Његови драмски ликови живе својеврсним аутоматизмом живота. Неке његове комедије приказују се са успехом на светским сценама. Бурна ноћ доживела је премијеру 1879. и различито је примљена. Поготову је доживела жестока реаговања једног дела пуританаца који су се дигли у одбрану моралних предрасуда. К. у Бурној ноћи исмејава малограђански дух, помодност и површност. Изгубљено писмо, ремек-дело румунске драматургије, доживело је премијеру 1884. Радња ове комедије одиграва се у једној варошици, уочи избора које намеће Либерална странка како би спровела ревизију устава. Тај мотив он користи да би декомпоновао цео изборни механизам, откривајући закулисне игре, подметања, интриге, ниске побуде и личне интересе. У овој комедији он открива свет корупције, аморалности, болесних амбиција, што добија разне и непредвидљиве облике једног деградантног друштвеног слоја. Са изузетном снагом донео је сценске портрете појединих личности гротескног стања духа. Фарса Карневалске игре појавила се 1885, а у њој доминирају техничке сценске могућности. Цела се фарса одвија у наглашеном ритму, на једном балу под маскама, где се преплићу судбине и догодовштине малограђана који употпуњују свој стереотипни живот раскошним и урнебесним карневалима. К. је аутор и трагедије Напаст, премијерно изведене 1890, занимљивих прозних текстова који, такође, говоре о једном чудном, гротескном свету, препуном старих схватања и нових искуствених доживљаја, свету који осцилира између оријента и запада и над којим се протеже балкански крик. При крају живота његов сарказам и иронија имају блажи израз; хумор му постаје префињен, помало аналитичан, са наклоношћу да истражује нова стања, пре свега стања подсвесног. Пише психолошке новеле о необичним људским судбинама, али никад не напушта своју склоност ка хуморним стањима, анегдоти и јединственим језичким решењима. При крају живота настанио се у Берлину; повремено се враћао у земљу. Водио је веома богату преписку. Бурна ноћ је извођена на београдским сценама, а Изгубљено писмо је у СНП играно 1957.

С. А.