КАРЛАВАРИС Вјекослав – банкар, управитељ Штедионице у НСаду, почасни благајник ДСНП (Кастав, Истра, 25. VI 1887 – Ријека, 5. VIII 1974). Његова породица се крајем XVII века из Удина (Италија) доселила у ово истранско место, у којем је његов отац Иван држао казанџијску радионицу. Основну школу завршио је у родном месту 1895, а Хрватску гимназију у Пазину 1906. Дипломирао је у Бечу на трогодишњој Економској високој школи 1909. Од 1910. до 1913. радио је као банкарски чиновник у Трсту; прешавши 1914. за управника ријечке Јадранске банке, постао је неопходан у њеном пословању па га је аустријска војна команда ослободила војне обавезе и у Првом светском рату није учествовао. После рата, од 1919. до 1926, радио је као управитељ опатијске филијале Америчке банке из Трста. Оженио се Новосађанком Маром Могин 1917; са њоме и тројицом синова 1927. се доселио у НСад, где је основао Градску штедионицу и био њен први управитељ. Штедионица је под његовим руководством врло добро пословала: окупљала је мале штедише и под повољним условима давала кредите сиромашнијим грађанима, који су тако могли да подигну куће на Телепу и у другим деловима града. Мађарске окупационе власти су га 1941. отпустиле из службе, уз скромну пензију. После ослобођења, децембра 1944, запослио се у Главном извршном одбору Војводине, као референт за дистрибуцију прозорских и других стакала, где је дочекао пензију 1947, када се са породицом вратио у Опатију. Умро је у ријечкој болници после једне хируршке интервенције. За време боравка у НСаду укључио се у рад ДСНП: од 1931. до 1935. био је почасни благајник Друштва и у том периоду је финансијска документација била беспрекорно уредна, ажурна и несумњива.

В. В.